Бранич
врој 20
б р а н и ч
воде, да су поред осталих узрока, — лична и имовна. негурност , које су биде логична посљедица неогракачеме слободе према свакоме, шз чега је опет неминовно потицало право јачега према слабијем, —• биле јебна од главних чињеница које су догађај овај изазвале и учиниле крај вечитом рату свију против свакога. Прве и најстарије државе које се у Јевропи као уређене појавише, беху Грчка и Римска. Поред осталих државно - правних установа, које оба ова народа створише према културном стању и својим особинама, наилазимо одмах и на кривичну процедуру, ту од искони и вечиту сапутницу сваког основног и иравног уређења дрнгавног — устава. Држимо да неће с горег бити ако зарад потпунијега прегледа ствари о којој имамо да говоримо, у главним потезима изнесемо: каква је била организација судоча и какви су прописи постојали у кривичној процедури односно личне безбедности ко^ ова два народа као преставника старога века ; почем извесна правила и начела, која они у томе обзиру поставише, и данас важе, а и у будуће биће и остаће главне основе личне безбедности, само ако се хоће , према појављеним приликама и потребама каквога народа, да упогребе како ваља. Ј ) Да почнемо с Грцима. У старој Атини, у кривичној процедури ностојао је сисгем оитужујцћи, начело јавности, и учешће грађана у суђењу. Судску власт вршили су четири разна суда : народна скупштина, ареопаг, суд еФета и суд хелијаста ; и сваки је имао своју надлежност за извесна дела. Народна
') 0 крпвичноЈ процедурн код Грка и Римљана напнсао је и штампао у листу ((Правди^ од 1869 год. пок. (Јто)ан Антић, бив. адвокат, два чланка извађена из дела Ф. Ели-а : «Тга1(;е с!е Гтзкг. сг1Ш111е11е,» св. I. Алн, но начпну како је он то израдио, а гнарочито по томе, што није нзложио сав развој кривичне процедуре римске, као главне за ову ствар, већ се у томе на по пута зауставио, — нама се чини, да он том приликом није имао никакву тачно одређену цељ т.ј. свестрану разраду каквога правног питања или ствари, која би са тиме у свези била, што је, међу тим, код нас са свим противно.