Бранич

724

б р а н и ч

врој 21 и 22

ство од 3000 оса, а усљед свога протеста као и протеста и интервенције осталих народних трибуна. 1 ) Одређеног дана за суђење морале су обе стране суду предстати. Ако тужени не би дошао, судило се и без њега. Ако би се сазнало да је из Рима побегао, одмах му је изрицана казна прогонства, — Адиае е1 гдтз ШегсИсИо. — а јемци су узимати на одговор ако су за бегство знали и ако су били у договору са туженим. — Свака страна приводила је суду сама своје сведоке. Тужени долазио је обично у оделу које жалост показује и са тужним лицем. Тако исго и његови сведоци, а и бранилац — ас1уоса1 ;и8, — на кога наилазимо тек од VII столећа. То су чинили да би изазвали код судија пре милост него правду. 1 ) Нрви акт процедуре био је избор судија који ће дело судити. Ово се вршило коцком — зогЧш — и то овако : имена свију годишњих судија бацана су у једну урну, па су онда листе из ње вађене док се није добио потребан број судија. И тужилац и тужени имали су право да изузму — одбаце — судију, а да за то не наводе никакав узрок. Довољно је било рећи : — «Нећу га.» Ако се при првом извлачењу не би добио потребан број судија због чињених изузећа, извлачење се понављало. Више од два извлачења није скоро никада ни било. Број судија за суђење није био сталан, него је зависио од прилика и природе дела. Варирао је између 32 и 75. 3 ) Судије су могли и сами себе да изузму од суђења, било због елабости или због свога занимања. Претрес — суђење — започињао се говором тужиоца, који је тужбу у Форми ораторској излагао и доказе набрајао. За тим се оптужени или сам бранио или је имао браниоца — адвоката. Бранилаца могао је имати колико је хтео. Говор тужиоца и туженог, или његових бранилаца, био је ограничен воденим сатом. Кад је вода пре-

') НеНе, св. I стр. 66 и 67, 2 ) НеИе, св. I стр. 77. 3 ) (лсего т Ргзопет. НеКе, св. I стр. 75.