Бранич

број 21 и 22

Б Р А Н И Ч

729

Пооле пропасти републике, преторскајурисдикција —• ОиаезМопез регре^изе — продужавала се донекле и под царством, — до Диоклецијана, — али са непрестаним изменама у процедури, како је кад вољи царева говело и требало. Право оптужења остало је и даље сваком грађанину, али са извесним ограничењима и изменама за дела приватне природе ; а на против за дела велеиздаје увреде величанства, — куда долажаху све без разлике политичке кривице, којих је број опет и сувише велики био, законом ЈиИа. с1е тајез^аНз дато је. право оптужбе и женама, па и оним грађанима који су били лишени тога права због инФамије. И сами робови добише право да могу тужити, па чак и своје господаре. Услед овога закона настала су жалосна времена и прилике за личну безбедност, јер се веома умножише денунцирања и оптужбе за политичке кривице од стране најнижих слојева друштвених, иарочито од тајних агената царских, а по закону СогпеНа и Ј. шајез^аМа тужиоци нису били одговорни за тужбе ове врсте. То је био један од главних узрока опадању царевине. 1 ) — Плиније вели, да ни један закон није донео толико ирихода државној благајни, колико су га донеле ове оптужбе за велеиздају. Трај&н учини крај шпионажи и оптужбама за велеиздају, а тиме поврати мир и спокојство грађанима и Фамилијама. То исто учинише цареви Теодосије и Валентијан, који су издали строге законе против достављача. Закони ови имадоше ту последицу, да се знатно умањи број тужилаца и за сва остала казнима дела, те многа од њих остадоше некажњена; а то примора цареве да и сами, у интересу друштва, одређују тужиоце за извесна дела. Из једне крајности прешло се у другу, и то изазва указе Гордијана и Константина, да се, противно постојећем обичају и правилу, злочинци ухваћени на, делу, скитнице, лопови и т. д. одмах без ичије тужбе гоне и апсе, па тек онда да им се суди. 2 ) Одавде се гако рећи датира и

г ) НеНе, св. I стр. 92. '■*) НеНе, св. I стр. 121 и 129.