Бранич

број 21 и 22

б р а н и ч

735

ном ковању новаца, а који прописују смртну казну сажижање — за златара, а глобу колину је одреди сам ца.р — (( что рече ца.рг> п — и раселење за село или место у коме су ковани новци. Чл. 112 који говори о надлежности дворског — царског — суда, а који гласи: «3л три рлвоте, за невФроу и дд крквв и за рдзћкои вмдичиши (отмицу племићских жена) дд идоу прћдв цлрл. Разуме се по себи, да ни ова дела као и она у претходећим члановима није могао истраживатиицару на суђење слати нико други, него његове ниже — полициске или судске — власти. Чл. 138 који гласи: «И попв лдтинкску, дко се ндиде шБрдтивк \Р ИСТ ' ЛНИНД вх в-кр^ лдтин^скоу, д а се кдже (казни) по закон^ светиих^ ит>цв." Чл. 126 и 121 који говоре о извршењу судских пресуда, а којима се опредељује да, ће се и како казнити они судски чиновници, који нехтедну да изврше судске одлуке или их изврше противно њиховој садржини. Из законика овог, а на име из чланова 103, 109 и још других, види се да је свака област им&ла свој суд који је цар поставио, као и да се сваки морао обраћати са тужбом свом о6ла.сном суду. Ови судови морали су имати више чланова, само се не зна колико. Ово се тврди чланом 111 у коме стоји и ово: «Дште се шкр-кте велико д^ло л не оузмогоу рлсДити и рдсправити кои лкво (ма који) соудк келик^ воуд^ктк, дл греде и)Тк соудји един^... пр-кдк. цлрстко /ии" и т. д. — из чега се види, као и из напред наведеног члана 112, да је и Душан имао по примеру римских царева свој дворски суд, коме су се обласни судови у заплетеним стварима, морали да обраћају. Да је и писменост у суђењу постојала види се из чл. 125 којим се наређује, да се пресуде заводе и чувају код судова, а по један њихов примерак да се издаје т?уженима, или, како се тамо вели, ослобођенпма,. Што се тиче доказних срестава о томе налазимо осим „свода" сведока или управо заштитника, о којима је реч