Бранич

742

б р а н и ч

број 21 п 22

поступка. Ми из свију наређења ових видимо само изведеиу хијерархију судску; али у њима нема битне одредбе и аравила, по којима се радња судова од аочетка ислеђењ а аа до коначног иресуђења каквог кривичног деда има да уиравља. Пре свега не знамо на каква се дела простирала надлежност кмагистрата," ]ер тада још није било ни кази. закона ни казн. поступка, па ни како се са обвињеним код магистрата до пресуде поступало т. ;ј. да ли је обвињени одмах и увек у притвор стављен, кад ]е од среске власти спроведен био, или је било случајева да је пуштан да се на јемство новчано или лично из слободе брани. Не знамо, даље, каква су доказна срества постојала и јесу ли за судије обавезна била или не; је ли било жалбе против решења о притвору и коме и т. д. 0 свему томе нигде ничега нема. Све је било остављено на оцену и увиђавност самих судија, да се управљају према нриликама и да раде по свом кблагоразумију". Да је тако било тврди се и уредбом од 22 Фебруара 1844 г. КВ№ 251 чл. 2, 1 ) којом се препоручује судовима да се у недостатку законских прописа иридржавају обичаја и да слушају глас савести. Разуме се, да је код оваквих ирописа законских лична безбедност била без икакве заштите и да је слобод а грађана зависила од воље, ћуди или простог «благоразумија" судија, како најнижих тако и највиших, нарочито кад се узме у обзир да за све ово време није постојао никакав кривични закон, а што је још главније, никакав уређен поступак, него се казна изридала у многим приликама, да не рекнемо редовно, од ока и произвољно. ХатишериФом или уставом султанско-руским од 12 Децембра 1838 год. који је важио до садањег устава — од 1869 године, — а на име његовим чланом 30 наређено је да се у Србији имају завести три врсте судова : иримирителни или општински, окружни, и Аиелациони Суд. По чл. 31 тога устава примирителни судовп могли су изрицати казну до 3 дана затвора пли 10 штапова; а по чл. 33

2 ) 36. II стр. 207.