Бранич

748

б р а н и ч

врој 21 и 22

Органи власти који би екривили против ових одредаба казниће се за незаконо лишење слободе. Закони ће одредити у којима ће случајима суд бити дужан да притворенога пусти у слободу без јемства, или на јемство, лично или новчано. Чл. 10. Ником не може судити ненадлежни суд. Чл. 11. Нико не може бити суђен, док не буде саслушан, или законим начином позван да се брани. Чл. 12. Казна се може установити само законом и применити једино на дела за која је закон у напред рекао да ће се том казиом казнити. Чл. 13. Орпски грађанин не може бити нрогнан из земље. Он се не може протерпвати ни у земљи из једнога места у друго, изузев ■случаје које је закон изречно предвидео. Чл. 14. Обиталиште је неповредно. Власт не може предузети никакво претресање ни истраживање у обиталишту српских грађана осим у случајима које је закон предвидео и начином како је закон прописао. Пре претреса дужна је власт предати лицу чије се обиталиште претреса писмено решење истражнога судије, на основу којега се предузима претрес. Против овога решења има места жалби првостепе номе суду. Али жалба не задржава извршење претреса. Одмах по свршеноме пветресу власт је дужна предати дотичноме лицу уверење о исходу претреса. Ни у коме случају претрес не може бити ноћу. Чл. 15. Својина је неповредна, ма какве природе она била. Иико не може бити прииуђен да своје добро уступи на државне или друге јавне потребе, нити се право прпватне својине може ради тога ограничити, осим где закон то допушта и уз накнаду по закону. Чл. 16. Казна одузимања имања (конФискација) не може се установити. Али могу се одузети поједине ствари, које су или производ кажњивога дела, нли су као оруђе зато послужиле, или су биле намењене да послуже. Чл. 17. Слобода је савести неограничена. Све признате вере слободие су и стоје под заштитом закона, у колико вршење њихових обреда не вређа јавни ред или морал. Чл. 18. Забрањује се свака радња која би била штетна за државну веру у Србији (прозелитизам). Чл. 19. Српски се грађани не могу ослободити својих грађанских и војничких дужности позивајући се на прописе своје вере. Чл. 20. Настава је слободна. Слобода наставе је ујемчена Уставом, у колико њезино вршење не би вређало јавни ред или морал.