Бранич

б р а н и ч

број 21 и 22'

Чл. 129. Ближи прописи о пословноме реду у Окунштини одредиће се нарочитпм законом Чл. 130. За Велику Народну Скупштину бира се два пута онолико посланика колико за Обичну Народну Скупштину. За Велику Народну Скупштииу не вреди чл. 100-тповога Устава. Чл. 131. Велика Народна Скупштина сазива се кад је потребно: 1) да се реши о Престолу (чл. 74); 2) да се изберу Краљевски Намесници (чл. 62); 3) да се решава о изменама у Уставу (чл. 202); 4) да се решава о емањиван.у или размени којег дела државне области јчл. 2); 5) кад Краљ нађе за потребно да саслуша Велику Народну Скупштину. ДЕО VI Министри Чл. 132. На врху државне службе налази се Министарски Савет, који стоји непосредно под Краљем. Министарски Савет састављају министри ннименовани, за поједине струке управе и Нредседник Министарског Савета, који може бити без портфеља. Све министре и Нредседника Министароког Оавета поставља Краљ указом. Ступајући у дужност министри нолажу заклетву да ће бити верни Краљу и да ће се савесно придржавати Устава и закона. Чл. 133. Министар може бити само Србин по рођењу, или прирођени Србин, који Је пет година насгањен у Србији. 4.1. 134. Ниједан члан Краљевскога дома не може бити министар. Чл. 135. Министри имају пристуна у Народну Скупштину, која их је дужна саслушати кад год то затраже. Ну гласати у Скупштини могу министри само ако су у исто време и народни посланици. Скуиштина има право захтевати да су министри присутни у њезиним седницама. Чл. 136. Министри су одговорни Краљу и Народној Скупштини за своја службена дела. Сваки акт државеи који Краљ цотписује мора премапотписати надлежни министар. Писмена или усмена наредба Краљева не може ни у 1;аквом случају заклонити министре од одгоеорности. Чл. 137. И Краљ и Пародна Скупштина имају право да оптуже министре : 1) за издају земље и владаоца ; 2) за повреду Устава и уставних права ерпских грађана; 3) за примање мита; 4) за оштећење др-