Бранич

794

В Р А Н И Ч

БРОЈ 23 и 2

да се открије чак у римском и византијском праву, у ■средњем вијеку, кано је с правом нашљедства увијек било поступано у вези с правом породичнијем. Г. Богишић наводи специјалне случаје из новога законарства јужнијех Словена (Срба и Хрвата), гдје видимо да је законодавац, и ако је огрезнуо у теоријама западнога права, тако рећи, нагнат да расправља о породици и нашљедству у истијем законима. У осталом има породичнијех гипова (на пр. у Дрној Гори), који имају трајан карактер задруге и послије смрти очеве; смрт у томе ништа не мијења. Ту дакле и нема нашљедства у оном смислу, у какву смо га ми навикли разумијевати. Нашљедство је у пренашању незнатне своте новаца, или у случају кад се угаси и пошљедни члан породице, те остане пустош (с1е8ег1;), тако се то живописно говори у народном језику. Додаћемо, како су се чак у наше доба нашла неколика научна стручника, особито правна историка (они су управо компетентни, јер они врше своја истраживања у простору и времену), који усвајају ту мисао «да је нашљедство само дио породичнога права." Така је у главнијем потезима тежња новога законарства о породици. И то није утопија теоретика, сањала : те су мисли недавно примијењене у једном законику, који је скоро проглашен, ево како се Владалац о томе изразио у својему указу, којим га је прогласио. «И сами смо врло пажљиво испитали пројекат овога законика, и по што смо га нашли у свему и за све у потпуном складу с потребама наше миле Црне Горе, с њезинијем добријем обичајима и предањима и с појмом народнијем о правди, дали смо му нашу највишу потврду." Шта би ми моглн додати овој великољепној похвали, која доходи од првога и најнадлежнијега од заинтересованијех! Ми ћемо се ограничити да само ово кажемо: како је у кодиФикацији једне

Требало би навести овдје више одломака од Ф. Плеј-а (Р. 11<е Р1ау); особито нрегледати цијелу књигу II (( Друштвене реФорме у Француекој )} (Л-а КбГогте 8ос1а1 еп Ргапсе а нарочито 17 главу, утгица; од начина нашљедства. Ла КеГ. 8ос. — 16 таЈ 1888 Коиу. 8. V. 42.