Бранич

796

в р а н и ч

број 23 и 24

и казна прописана била, те се више није морало лутати односно оцене дела и њихове казнимости. Али тек 10 Априла 1865 год., дакле након пуних пет година после издатог крив. зак. изишао је у Србији законик о поступку судскому кривичним делима, који и данас важи. По §-у 2 тога законика сва злочинства и преступе извиђају и суде у првом степену окружнн судови, а у Београду суд варошки ; а у другом степену Апелациони Суд. Над овима постоји Касациони Суд, као расматрајућа власт. Законом овим усвојен је смешани систем односно истраге казнимих дела. Његов § 4 вели : «Истраживање свију казнимих дела бива по званичн. дужности, где законом другојачије није наређено." А § 6 наређује, да ће приватна злочинства и преступе судови само по тужби полициске власти ислеђивати и пресуђивати. (У практици је то за сад овако: интересовано лице подноси тужбу својој надлежној полиц. власти, излажући дело које је учињено и именујући кривца и доказе. Полиц. власт за тим саслушава туженог, сведоке, вештаке и т. д. па ако на основу § 29 крив. иост. не прекине истрагу, она туженог спроводи надлежном суду са актима ислеђења и са својом и тужбом приватног тужиоца). У закону овом нигде се прецизно не каже која ће се дела истраживати по званичн. дужности, а која по приватној тужби. У §-у 19 тога законика стоји ово : Власти, које злочинства и преступе истражују и исле ђУЈУ јесу: 1, кметови; 2, среске и окр. полиц. власти (где се разуме управа вароши Београда и Мајдан-пека; и 3, окружни судови и суд вароши Београда. За истрагу злочинстава и преступа чиновника, учињених у званичној дужности, постоје особена наређења ; закон о чиновницима грађанског реда. По §-у 20 ист. зак. кметови у погледу ислеђивања крив. дела врше само судску иолицију, т. ј. како се тамо