Бранич

"598

б р а н и ч

број 23 и 24

По §-у 165 оптужени се може у року од 3 дана жалити Касационом Суду против решења првостепеног суда, издатог на основу § 164 крив. пост. ПараграФ 169 вели, да ће судови окривљеног редовно пуштати да се до претреса из слободе брани, за дела, која не доносе већу казну од две године затвора или 300 талира. § 183 овог зак. прописује, да ће судови, кад донесу одлуку о стављању кога под суд, предати дотична акта иследном одбору. (Овај одбор код свију првостепених судова сачињава један судија са писарем, под именом «кривични одбор».) Дужност је овог одбора да учини накнадно ислеђење, да саслуша и закуне сведоке и вештаке, једном речи да уради све што је нужно, да ствар за суђење буде што чистија. Кад све то учини онда иследни судија, који тада добија назив државног тужиоца, — враћа акта суду са својом тужбом, а овај опет саопштава ту тужбу огггуженоме, па у исто време позива га да покаже какве још доказе има за своју одбрану и да означи себи браниоца. Кад све ово буде урађено, одре1)ује се претрес, но свршетку кога суд одмах, или најдаље за три дана, јавно изриче своју одлуку (пресуду или решење). Суђење је јавно и приступ је дозвољен свакоме лицу старијем од 16 година — § 195. На суђењу последњу реч имају бранилац, па онда и сами оптужени—§§ 205 и 215 крив пост. Након свршеног извиђаја — претреса — судије се саветују тајно, а затим, обично одмах, председник објављује одлуку њихову јавно — § 217. Против одлуке судске могу осуђени и државни или приватнк тужилац да изјаве незадовољство или жалбу већем суду, и то у року од три дана од саопштења § 259 крив. пост. Законом овим прогшсана су следећа доказна средства : 1, Судски увиђај; 2, вештачко мњење; 3, признање оптуженог; 4, исказ еведока; 5, иисмене исправе; 6, по-