Бранич

врој 23 и 24

809

се искупљене масе света не би хтеле мирно на позив власти да разиђу, за све без разлике иступне крађе или покушаје истих, за лаке повреде учиљене у свађи или иначе, за иступе санитетске природе, за иступе учињене односно саобраћајних срестава, за иступе слугу — покућара —- и надничара спрам газде или иначе спрам људи угледнијега положаја, за иступе учињене од скитница, коцкара и у опште људи без оаредељвног и дозвољеног занимања, за иступе односно ноћне тишине и реда, као и за све иступе које би странцн учинили. Право жалбе среском судији (или окр. суду) ваљало би такође и за све ове'иобројане истуие оставити осуђенима и ириватн. тужиоцу. где овога буде. Полициске и општинске власти, за све без разлике иступне кривице, за које би кога притвориле, морале бп да сврше истрагу најдаље у току од 72 часа од када су је започели, па решеље — пресуду своју у истом року да донесу, и да је саопш:е осуђеном на потпис, а ако би осуђени био неписмен онда пред сведоцима. Осуђени имап 6и ираво да се жали иследном судији (или окр. суду) у року од 8 дана, а полициска или општинска власт морала би у току од 24 часа по пријему жалбе. да је спроведе са актима иследном судији пли окр. суду, како *се већ буде усвојило и за боље нашло. Притвореници код општинских или полиц. власти имали бн право да за писање жалбе адвокате к себи позову, ма и средством самих органа власти код којих су у притвору. На предату жалбу могли бп реверс да траже, који да им сс мора издати. У кривичн. закону ваљало би одредити казне и за општинске власти које се баве истрагом и кажњавањем иступа, као што смо и за полициске казали, ако би противно горњим одредбама поступиле. Ако општински часници, сви од председника па на ниже, не би били у стању да плате ову казну — новац у року од десет дана од када осуда «извршном в постане г имала . би им се она заменути затвором, рачунећи свакп