Бранич

број 23 и 24

б р а н и ч

823

под одредбу (ј 104 под в. крив. закона а не цод одредбу I 111 истог закона, јер оптужени Обрад није никакво званично лице нити су му као таквоме поништена акта по служби његовој поверена, што је све нужно за квалиФикацију дела казнимог по {ј 111 крпв. зак. већ као приватна личност којој акта нису поверена била, па да је према тако изложеној квалиФикацији дела оптужени Обрад на строгу казну осуђен, која му се на основу § 39 и 40 крив. закона има ублажити, и тако према наведеноме преиначив пресуду првога суда пресуди : да се Живојин казни са осам година робије у лаком окову, а оптужени Обрад као саучесник са десет месеца затвора. По жалби оптуженога Обрада и државног тужпоца дело дође Касационом Суду. И Касациони Суд у своме I одељењу 21 Октобра ове год Бр. 3808 по расмотрењу акта нађе : да ова пресуда Апелационог Суда не одговара закону у томе, што се према оптуженоме Обраду дело упропашћења званичн. акта погрешно подводи под проппс § 104 под в. крив. закона и ако Обрад није никакво званично лице већ само приватно лице, што би било само у том случају, кад би Обрад био главни кривац. А.ли по што је овде главни кривац оп тужени Живојин као званичник, а према њему потпада дзло под пропис I 111 крив. зак. то се онда самостога има ово дело подвестп под исти пропис законски и према оптуженом Обраду као његовом саучеснику, — па за то позове Апелациони Суд да по овоме и поступи. Апелациони Суд не прими ове примедбе са ових протпвразлога : »По мишљењу, вели се, Апелационог Суда само при једнаким личним односима учиниоца и саучесника ка предмету па коме је или ка лицу, према коме је какво кривично дело извршено, узима се да је и за саучесника онакво исто дело, како се и за учиниоца - главног кривца — појављује, другим речима : оба ова кривца казне се по једном истом законском пропису. При неједнаким личним односима учцниоца и саучесника према предмету и лицу, личпи односи учиниопа — главног кривца — стварају дело само за учиниоца, а лични односи саучесника стварају дело само за саучесника. Према овоме кад би не чиновник са чиновником извршио поништај званичних акта, па ма не чиновник био главни извршилац, или само саучесник, као што је овај конкретни случај, за чиновника би ово дело поништаја акта званичних потпадало под одредбу \ 111, а за не чиновника под одредбу § 104 е. кричног закона ; или, ако би син убио оца па би га други, који према убијеноме не стоји ни у каквом односу сродства, помагао у извршењу дела оцеубиства, према сину, па ма он био или главни кривац или само саучесник, због ње-