Бранич

5

тивстане извршењу законске -иресуде (ил&мај , којом је осуђен да врати иокра.дену стоку, да. илати глобу, накнаду, ликву, или друго шта, да се казни затвором." 1 ) Класичност стила турских пресуда у излагању саме ствари, и њихова краткоћа у оцени и исцрпљивости парничних доказа, остају за углед савршенства судског писмоводства. За доказ исписујем пресуду о границама између села Ћуковца, Тоилаца. и Дољана у окр. врањанском, чија садржина својом процедуром у сазнању ствари, упућује на пресуде старих српских краљева и царева (види иа пр. пресуду Дечанскога од 6 Септ. 1327 године. 2 ) „И л а м" „Потиисани отишао је лично у баталак — шума што иостоји у синору села Ћуковца окр. врањанског, зарад извиђаја сиора који се тамо догодио, где су били ирисутни : Мустафа ефендија таиијски ћатии, кога је одредио Исм&ил-Халил ефендија врањански кајмакам као иредставник земље ; Салим ефендија, Хусејин Зајим, Мита, Димитрије чланови меџлиса, и још друга лица, чија су имена у иротоколу забележена. Пошто се тако образовала Шеријсна номиси/а, иредстали су јој Стоша Петковић, Цветко Михаиловић, Крста Цветковић и Риста Стевановић, царски иоданици, које су становници села Ћуковца у окр. врањанском одредили за своје иуномоћнике ; иа су у име своје и својих властодаваца иротив Тоилачких и Дољанских застуиника Ћорђа Стевановића, Јовчета Стошића, Стаје Ристића, Ђорђа Крстића и Ристе Јовића, иодигли овакву тужбу : Шуму — Баталак — којој ће се границе ниже означити, ми и наши дедови држали смо заједно са становницима села Тоилаца и Дољана и у њој секли иотребна дрва.

'*) ((Царскни НаказателншЋ. ЗаконннкЂ^ Бугарскн превод Пв. П. Чорапчијева. Рушкук. 2 ) У листу ((Праву^ 1885 год. бр. 8 г. Ст. Новаковић саопштио је у целини ,а ја је додирнух ранпје у бр. 96 (( Српских Новнна^ 1885 г. у чланку а Уредници места и иравина.^