Бранич

/

и Дољанским застуиницима Ђорђу, Јовчету, Стаји, Стојку, другом Ђорђу и Ристи закаже : да. они и њихови властодавци не сиречавајц Ћуковчане у уживању често иоменуте шуме. На.иисано и издано у Врањи , иетог дана месеца Реџеиа 1288 (1811) године.

Код све простоте и брзине у иоступку код првоступних судова, у последње доба пред наш наилазак турско суђење обављано је у опште доста споро услед заведених инстанција судова. Хусејин-пашина снаха АриФи -Ханума из Врање неколико година водила је парницу са сељанима из Спанчевца око имања „Б-ујнк," полажући на њ право као на свој «муљк" (миљак — искључна својина) што јој сељани оспораваху. Ствар је суђена у Врањи, Нишу, Призрену, Рушчуку, опет у Врањи, Приштини (како кад Врања као окружно место беше под облашћу овог нли оног валије), и најзад у Цариграду, где је парница у последњој инстанцији расправљена у корист сељана; и таман да добију пресуду њихови заступници, јаве им и.ј цариградске патријаршије да су наши заузели Врању, те се без пресуде, али и без штете, врате кућама. Кривична дела ислеђивана су брзо, и по правилу кривац је одмах затваран. Пресуда је изрицана по прибављеним доказима — признању оптуженика и псказу сведока, но у овом погледу, кад је у питању кривица Турчина, сведоџбе хришћана често беху одбациване или злоупотребљаване. За јавну клевету илп опадање приватног лица или државног чиновника, изношењем дела која се казне по закону, ако се та дела не докажу, клеветник или опадач сами подвргавају се казни која је за та дела прописана. Увреда части и поштења, казни се затвором од 24 сахата до 30 дана, или у замену тога глобом од половине до 3 златне меџидије. Ко речима саблажњава младу децу без разлике пола, пада у затвор до 30 дана ; а где је то пропраћено дрпањем, ка твором од 1 до 3 месепа.

М. П. Врањански окружни Меџлис. п

\ /