Бранич

Овакав утицај времена може се заснивати или на ирива.тној вољи (нпр. рок код уговора, итд.) или на оишгем занонском наређењу (нпр. §§ 150, 39 2, 774 и 775, 840, грађ. зак., и т. д.); и 3 Што је за извршење какве правне радње или за вршење каквог права одређен неки размак времена, тако, да ако се једно или друго, о чему је реч, у том размаку времена не учини, онда је по истеку истога дотично овлашћење престало. То су т. звани иреклузивни рокови. Такви рокови могу бити одређени или вољом стра.на,ка (нпр. службеност ће трајати за 10 год. и т. п. в. § 390 грађ. зак.); или самим законом (законски рокови: § 128 — три месеца — грађ. зак.; и §§ 311 н 312, 323, 343, 386 грађ. ност. и т. д.) ; или наредбом судском (судски рокови 1 ): §§ 104 и 106, 349 и т. д. грађ. пост.) А говорећи о овом општем утицају времена на правне односе, ми смо и то напоменули: да има извесних случајева у којима време има особено право дејство своје; да се оно у извесним случајевима , нојављује као основ иостајања (односно прибављања) или као основ ирестајања (односно губл^ења) иравних односа или права; дакле, и оно делује као иравна чињеница (сће јипзН.чсће Тћа^засће). А сад имамо ово изближе да објаснимо. И у Римљана се признавало , а и данас се свуда и уопште признаје : да извесна фактичка стања могу, нод извесним претпоставкама, добити иравну консистенцију само за то, што су кроз неко одређено време трајала; и на обрат, да нека права или овлашћења могу само за то, што се за неко одређено време нису вршила, или сасвим престати или изгубити тужбу као најинтензивнији део или санкцију своју.

') Правни интерео разлгаовања рокова на законске п судске внди у 5 123 гра!> пост. — Од рока ваља разлпковатн рочиште : Рок је размак времена (ХеНгаит) у коме треба нека правна радња да се пзвршн, неко право да траје п т. д.; а рочнште |термлн) је одређенп момент времена (2еЈ4рипк1) кад треба нека правна радња да се пзврнш, п т. д., пре или после не вреди.