Бранич

§ 1451 Б1е Уегјаћгип§* 181; с1ег Уег1ив1; е1пеб НесМез, •\уе1сћез \уаћгепс1 с1ег уоп с1ет Оеве^ге ћезИтт^еп 2еИ; п1сћ1; аиздеић! луогс1еп 181;.') § 1452 \У1гс1 с1а8 уегјаћг!е Кесћ! уегтб^е (1е8 §ге8е12Нсћеп ВебИхез гид1е1сћ аи{ јетапс! Апс1егеп пћег1га^еп, 80 ће1з81; е8 еЈп ег8е88епез Кесћ!;, ипс! сће Ег\\егћип§8пг1;, ЕгаИгип^. 2 ) Из ова два § аустр. грађ. зак. израђен је наш § 922 из кога не само да се јасно не види она горња разлика, него излази иогрешни закључак : да су губитак и прибављање права увек симултани послетди застарелости. Ово старије схватање и излагање застарелости данас се и у теорији 3 ) и у новијим законицима 4 ) одбацује; па то је разлог који нас одлучује : да и ми говоримо о застарелости или одржају (ивисарш) као особеном начину прибављања својине. Али пре него пређемо на излагање

') Под ову застарелост спадају : а) Застарелост тужаба , §§ 1478—1 493 аустр. грађ. зак. ; а наши Н 930 а; (§' 1470), 92-8 а, 6, в, д, е, (но ови су узети из Францеског законика чл. 2271, 2272, 2273 , 2274, 2277 и 2278); 928 ж , (§ 1480); 928 з, (узет из Франц. грађ. зак. , чл. 2270), 934 (§ 1481), 935 (непотпун превод § 1482); 936 (§ 1 483); 930 {5 1 484), 931 (§ 1 485); 936 (§ 1487); 938 (§ 1 488); 939 (§ 1489); 941 (§ 1493 непотпуно преведен); б) престанак службености усљед невршења (поп-изиз); и, в) престанак службености усљед изисарЈо Нђегкаиз, §§ 1482 и 1488. 2 ) А ова застарелост обухвата : а) застарелост покретних и непокретних ствари (изисарЈо) ; б) застарелост службености и стварних права (изиз). 3 ) В иди : ЛУЈ11с1зсће1с1, Рап(1ек1;еп, 1882; §§ 101 — 105; и § 175; — Агп&з, Рап<1ек1еп, 1886, §§ 87 и 157—164; — \Уасћ1;ег , Рапс1ек1;еп , 1881 , II §§ 137 — 141; Вагоп, Рапс1ек1;еп, 1887, §§ 72, 140 — 147; Веккег, бузћет с1ез ћеи(%еп РапсЗекћепгесћкз, I 1886, § 38 ; — Ке11ег, Рапс!ек(;еп, 2. АиН. (Бг. ЛУ. ^ешз), 1887 I § 76 ц 130 — 135; — Вг1П2, Рап(1ек(;еп, §§ 153 и 154; ХЈп^ег, 8узк. с1ез а11§. бз(;егг. РпуакгесћСз, 1876, II §§ 103 н 104. 1 ) в. Саксонски грађ. законнк , ?§ 260 — 275 ; — Црногорски оншти имовински законнк чл. 45 и 46 а чл. 845 дефинише одржај: ({ Ријечју одржај, означује овај законик особити начпн, којим стјече беспорну влаштину на ствар онај, ко ју је незломислено под својом руком као власник држао , за онолико времена, колико закон за поједине случајеве одређује. 0 — [Франц. грађ. законик у чл. 712 вели: (( 1а ргорг1б(;е 8 п ассЈи1ег1; аизз1 раг ассеззшп ои гпсогрогаиоп, е1 раг р г е з с г I р И о п. }) (Читај: Аи1>гу е1 Наи, Соигз с!е с1го!1 с ^ у И Ггапда18. 1883 II стр. 322—324)1.