Бранич

262

суд који је мењајући се кроз столећа доциије назват 1е согрв <1е VјI I с, затим 1а соттппе и иајзад 1есопвеП тпшсГраћ Овај муниципални суд прено што је отпочео држати евоје седиице у данашњој париској општинекој кући, заседавао је у једној малој цркви близу моста који носи име 1е роп1-аи-Сћап^е. Његов посао не бешс онда, као доцније, јсдино админиетрација, већ он је судио како грађанске тако и кривичне ствари. Он је био састављен од представника трговачког сталежа и кметова, које су грађани бирали на две године. Ове судије имађаху уза се и „ један савет добрих људи, састављен од најмудријих и најстаријих варошана Тако је било све до XIV века када је то тсло изгубило своју јурисдикцију, као што је то било мало по мало и у осталим варошима у Француској. На челу мунпцииалних судова често налазимо једнога чиновника — арево , који беше нредставник краљевске власти или власти појединих сењера. Тај прево није судио; онјс само нредседавао а судили су обични грађани. Па и сам варошки кмст није учесгвовао у суђењу, ма да су га храђани сами бирали, јер би тиме био повређен принции суђења. Суђење је припадало иекључиво грађанима и другој једној врсти општинских часника који су се звали ешевени. Из многих докумената тога доба види се, да је кметова дужност била да изрече пресуду „онаку какву су је донели ешевени и цоротници. 11 Но тај систем суђења, ма колико да беше општи систем тога доба, опет је' трпео и један изузетак. Често се дешавао спор између два лица из разних класа, и тада је било немогуће наћи судије који би били равни и једноме и другоме парничару. У такоме случају обичај ередњега века беше, да се за судије узму људи који су равни парничару који је припадао нижој класи. Тако на пр. ако је спор био између племића и буржоа, већина правних обичаја захтеваше да у састав суда уђе сама буржоазија. Средњи век, дакле, удаљаваше се од нринципа једнакости само онда кад је требало да се заштите интереси слабијега. Остаје нам да видимо како је суђено оним људима, који су у средњем веку носили име вилени. Ова реч у ночетку није означавала неко омаловажење или увреду. Вилени су били обитници виле (уШа), т. ј. сеоцета или каквога пољског добра. Они су чссто носили име земљерадник, насељеник, закунац, и т. д. ((1е* со1опвсо!о11^ег8 , (1е§ ћоштев сетегв, (1е8 ћоттез соШегл , (1ев ћоттез соићтпегу). Сви ови називи означаваху другу класу људи која се раздиковате од класе робља. Они су имали сва грађанска права а живели су на земљи која је пре-