Бранич

20

како је која. знала, нружале су своје рецепте у це-љи помоћи. Тај узрок на којп све оне показиваху прстом, то је нехармонијаизмеђудосадањега основнога закопа, устава, и развијенијега нар. живота. Његово Величанство Краљ прокламацијом својом од 14 Октобра отворио је нову еру за наш државни живот. Тај акт означава полазну тачку једне нове периоде наше историје; он долази у ред оних, који обележавају нове кораке у току препорођаја нар. живота. У њему нека нам је полазна тачка не само за правилност нашег унутарњег развитка, већ и за рад данашње Србије на остварењу оне мисије коју јој је наша стара историја у аманет оставила. I Од рођења принципа уставности у Европи па све до данас највећи мислиоци и у теорији и у пракси трудили су се да га доведу у хармонпју са нар. животом и његовим потребама. Тај посао није од мале вредности, нити се даје лако савладати. Чим је пак одређена његова унутарња садржина, одмах се прешло и на практичну примену. При том послу било је огромних тешкоћа на које се наплазило , тешкоћа које су произлазиле из разних узрока. И одиста, после дугог царовања по&натог божанског права, зар се могло замислити, да је увођење уставности могло доћи без тешкоћа? И мање реФорме наилазе на разполике сметње у своме почетку, па тако је исто морало бити и са уставношћу. Она се морала дуго борити са тим тешкоћама и божанским правом, и, узимајући једно за другим на се одећу октроисаних устава, одећу ублаженог монархиског апсолутизма, приближавати се све впше правој својој садржини, док се није попела на ону висину на којој је видимо данас у парламентарноме режиму у Енглеској и Француској. Треба ли за ово питати историју ? Историја, а нарочито историја ових двеју држава може нам дати најбоља и најјаснија Факта.