Бранич

267

нити је од њега имао користи ; он је само судио сходно принцину, да свакомс треба да суде људи њему равни, што је важило за све класе људи, и најниже као и за највише. Као год што је силноме дуку од Нормандије могао судити само суд састављен тако:ђе од дукова и гроФОва иод председништвом краља, тако исто и последшему вилену т])ебао је да суди само суд састављен од вилена, Средњи век је био епоха у којој је владала више хијерархија но привилегија, и што год га човек више шгудира све више мора да се диви оној хармонији између једнакости и субординације. Систем п|1аносу1|а у средњем веку као да беше само у корист једне класе а на пггету друге; у корист класе сељака а на рачун класе сењера. И одиста многобројни примсри показују нам, да су све спорове између једних и других решавали и судили сељаци. Шта више, сењер је могао казнити свога вилена само пресудом коју би изрекли други вилени; сењер господар једне земље није могао ту земд>у одузети од својега вилена, закупца без одлуке осталих закунаца. Узмимо један нример. Мзмеђу вилена и сењера изроди се какав спор. Сењер, или управо његов заступник, кмет сазове сеоски суд, т. ј. људе који су из исте класе, суседи, шта више и сродници вилена који је или тужени или тужилац. У седници кмет је нрво изложио и објашњавао предмет сиора; затим је следовало саслушање сељака, као иротивне иарничне стране, а после онет саслушање свију сведока, и најзад, кад је већ сгвар била ислеђена и кад су судије требале да пресуде, парничар-сељак морао је да се удали. И сам сењер морао је да учини то исто, јер ни њему не беше дозвољено да присуствује при суђењу. Па и сам кмет, представник сењера, морао је да ноложи „палицу правде" у руке судије сељака и да се удали, и тек по што би ови донели своју одлуку кмет је улазио у заседање да ту нресуду изрече. Ми имамо у рукама хиљадама прееуда тих сеоских судова, кчјје су нам веома поуздан доказ о тадашњој благости и правичности пресуда. Сељаци су у то време могли добро судити, јер закони '.Рога доба нису били каква установа вишега реда, и није треблло дуге студије и изванредне пажње па да их човек добро проучи. Закони на против били су као обични уговори личне и ириватне природе, који су се иростирали на тога и тога сељака, или на одређено село и на извеснога сењера. Отуда је и дошЈга она разлика изме:ђу закона једн га и другога села, као што отуда долази и то што је свако село нознавало прописе закона који га се тицао. Ти закони било нисани или ненисани иро-