Бранич

21

Јавно право јевропских држава почиње са тако званим картама (СћагЧез), које енглески краљеви даваху своме народу крајем XI века. На првоме месту сусрећемо се са картом Виљема Освојиоца (од 1071 год.) познатом под именом: Сћагка ге§1в с!е диЈћизсЈат вШиИз рег 1о1ат Ап§ћат ћгтћег оћзегуапсћз. За овом долази карта Хенрика I коју он издаде одмах по своме ступаљу на престо 1101 год. а после ове, карте : од 1135, од 1154 и као најзначајнија карта Јована без земље од 1215 год. позвата под именом М&дпа, сћа.г1а И1>ег1а1игп. ћБу сматрају као први устав у Европи, као први акт у коме се налазе јасније санкционисана права појединих класа енглескога друштва. Докле раније карте говораху само о по неким правима племства и свештенства, који су, као моћни васали енглескога краља, тражили увек гарантије за своја права, дотле ова Мадпа сћаг!а говори и о интересима народа. Шта више, интереси свештенства у њој су изнесени и додирнути само у колико су их одредиле раније карте, а ингереси племства и народа заузимају у њој највећи део. То је дошло отуда што су права и привилегије племства била још потпуно неодређена и њих ]е требало одредитп. С друге стране опет у Француској виднмо поред неких ранијнх покушаја октронсане уставе Луја XVIII (1814) и Луја Филипа (1830), који управо обележавају не напредак већ полазак ка напретку од оног ступња реакције до којега је моћна мишица Наполеона I гурнула зауктали точак револуције, а осим тога види се, да сталешка подела друштва, срушена сасвим за време велике револуције почиње узимати други облик, и да права и интереси народа постају предмет особите пажње. Те карте. које треба сматрати само као једностране уговоре између круне и народа, налазимо свуда где год налазимо данас уведен принцип уставности, јер оне чине прелаз између апсолутизма и модерне уставне државе. Устав или конституција једне земље основни је закон којим се организује примена и вршење суверене државне власти; и>име се регулпше надлежност и узајамни односи јавних власти. које потичу из суверене државне власти.