Бранич

308

„Тужилац П. у тужби својој навео је: ,да је туженом С. по поднетом уговору и тапији продао један нлац од свога имања нод условом, да на том плацу или у згради на њеиу не сме подизати каФану и продавати алкохолна пића, у противном, да ће тужени уз одржање овога услова судским путем за преступ овога услова платити на име накнаде 150 дук. цсс. Па како је тужени на спорном плацу и згради мимо уговора подигао ка®ану н продајс алкохолна пића, то ј'с тражио да га суд осуди, да на том плацу не може продавати алкохолиа пића, а уз то дамуплати за преступ уговорених 150 дук. цес.' Суд вароши Београда пресудом својом од 15 Децембра 1886 године Бр. 12691 пресудио је по захтеву тужбе: да тужени нема права на продавање пића на мало на спорном плацу и у згради на њему, који је плац купио од тужиоца по уговору: но одмио је тужитеља од тражених 150 дук. цес. на име казненог услова са разлога: , Што сс то тражи у имс казне, а казне изрицати не могу појединци, већ само јавне власти и то једино у корист државне касе, а не у корист приватних лица.'" Први део пресуде ми не ћемо ^зимати у расматрање. За ствар, о којој је овде реч, нас се тиче други цео пресуде и тај ћемо део овде претрести. Као што се види, први је суд сасвим игнорисао спорним уговором одређену казну. Он, дакле. мисли, да тужилац нс може да уговара о суми гсазне на случај неиснуњења уговора. Но суд тако учинивши погрешио је. Како су значајни разлози, које је тужилац у свом незадовољсгву на горњу пресуду изјавио Апелациономе Суду, то у место нашега резоновања о ногрешности мњења првога суда износимо ове разлоге из иоменутог незадовољства. Они овако гласе: „Како јс за овај спор главно било доказати, да уговор није противан закону и да важи, ми смо се на рочишту у главноме на ову тачку иитања и задржали, држећи да јс и за суд оче видно, да ће, ако уговор остане у важности, по сили саме ствари остати у важности и уговорена казна за његово неиспуњсње, али смо се прсварили у очекивању. Суд је нашао да ми нисмо у праву тражити 150 дук. цес. с тога, што се то чини у име казне, а казне изрицати не могу појединци, већ само јавне власти и то једино у корист државне касе, а не у корист приватних лица.