Бранич

315

коју држи, код себе задржи , али не и воље , да је као своју т. ј. у своје име задржи. х ) Истина, данас је нитање о основи иравне заштите државине у теорији спорно (читај снис г. Гершића „0 основи заштите и правној природи државине"); али се та заштита једиодушно признаје и даје државини и у теорији и у свим законицима. ђ Тужбе, којима се тражи заштита од суда за самовољно узнемиравање или одузимање државине зову се државинске (иосесорне) тужбе ((Ие Вев^гИа^еп; 1ев асИонв робаеазоГгеа). Спорови о државини извиђају се и реша-

Ј ) Наш грађ. зак. нигде јаоно не номиње нридржника; на-љ циља једино изразом „когод" у § 209 који је веома осакаћен нревод §-а 348 аустр. гр. зак. „Ако од нридржника (1пћаћег) каке ствари више њих траже, да им је он у држамну преда, на међу њима буде и онај у чије име он ту ствар држи, онда 1.е он првенствено томе и нредати, а остале потражиоцо државипе о тој нредаји известити. Ако пак тај случај није, онда ће се ствар на чување нредати суду или пеком трећем. Судија јо дужан да извиди нравне раздоге иотражилаца државине, па о томе пресудити." — С § 209 нашег зак. стоји у вези и § 68 грађ. постунка, у коме јо реч о т. зв. потшаНо уе1 1ап(Шо аис1опа. 2 )'Саксопжи грађ^ак. „№ег ћн ВезЉе 4ћа18асћПсћ ^еаШг!; тг<1, капп до^еп (1епјет§чп, 1уе1сћег (1еп ВеаИх §е84бг4 ћа1, аиС 8сћи4х 1т ВеаНге, аи!' АпгЈгоћипз етег 81га('е (иг 'ЧтеКеге 8(опт<?еи иис! аиС Ег8а(ж (1ег еп1в1ап(1еиен већавеп к1а§ен." — Ауегрџјеки, закохшк, § 339 „Била државима каква жу драго нико нема права самовласно узнемираВати је. Узнемирени (држалац) има нраво искати од еуда, да се забрани узнемиравање и накнади доказана пгтета. Овај § није унесен у наш грађ. зак. — Црногорски оп. имов. зак. чл. 18 „Што год ко држи и иол/ан ,је да држи, закон му нротпв свакош штити држину, каква гоЈ она била, само ако ннје самовољом добпвена (чл. 818). Ко би тврдио да је нечцја држина зломислена (пепоштена) или ненравилна, и да он сам има више права држати ствар, судски му ,је пут отвореи, али је свако самовољно сметање или одузимаџе држиие строго забраљсно." — Чл. 818 „Самовољном називље закоп ону држину, која је добивена насиљем (VI), кришом (с1ат) ти каквим иријеварним узеКем или задржајем (ргесапо); То су најтежи иодостаци држине, те закон, који у онште штити сваку држину (чл. 18), отказује заштиту оној, која је имала свој постанак самовољним дјелом. Али опет ако лакои и не штити држину самовољиа држител.а, него, на против, од п.ега је, одузимље и повраћа коме пристоји, ипак, власт пе може триљети, да се ни такоме самовољцу држитељу какво насиље чини." — Чл. 19 „Коме се год дрлсина самовол.но смета, суд ће, чИм замољен буде, прискочити му у помоћ и свако даље сметан.е забраиити. Ако ли је молнлац већ лишен држиие, суд ће наредити, да му се одмах поврати, а,ко се не докаже, да је он сам противној страни ствар отео или иначе самовољио узео или код себе задржао."