Бранич

317

ствар, и та су права чмсто-стеариа , која у себп закључују ираво државипе (?), ираво баштииско (сопствености), право залоге, службености и наслества (?). Из разликоваља државиие од својине излази : да држалац ствари не мора бити и>ен сонственик, нити да сопственик ствари мора имати и државину. Јер, правну државину ствари има не само онај, који је у истини њен сопственик, него и онај , који се као сопственик према ствари понаша, који, дакле, има воље да ствар држи као своју (аш'ти8 Доита), све једно, да ли он зиа или не зна да јој у истини није сопственик (н. пр. лонов, разбојник). Овакову државину нем. правници називају <1ег ЕЈуенНшш.чБевЉ. Сем тога, правну државину имају заложни поверилац, нрекариста, и ссквестер (§ 581 гр. зак.). Дајући одредбу државинн као Фактичкој и искључивој власти некога лица над каквом одређеном ствари, која је у свим односима својим потчињепа вољи тога лица, ми смо имали на уму обичну државину, државину у правоме смислу, а то је т. зв. државину ствари (<1ег 8асћћевИж), остављајући на страну т. зв. С]иа81-р088е8810 или ])088в8810 јипб (<1<^ Еесћ^ћезИг), о којој говори и наш законик у § 199 друга алинеа: „Ако су ствари бестелесне, као ирава , онда ћеш држилац или притежалац бити, кад их уживаш у своје име. а Нас се, овде, једино и тиче она прва т. ј. државина ствари (<1сг ^асћћевПг), јер говоримо о државини, као битном састојку одржаја као начину нрибављања својине, а ова, као стварно право ((1ш#Нсће8 Кесћ!; сћ-оИ гее1) постоји само на телесној ствари или ствари у правом, техничком смислу. До душе, говори се и о својини ирава (н. пр. тражбеног § 894. . . „за господара (т. ј. сопственика) истога дуга и . .) — али то је злоупотреба техничког израза својине. ГГа које ствари могу бити иредмет ове државине (<1с8 ЗасћћебНгев). Предмет ове државппе, као год и својиие, могу бити сам > телесне ствари или ствари у иравом, техничком сми-