Бранич

319

за промет разликује ее на субјективпу и објективиу. Објективиа је релативна неепоеобност етвари за промет онда, кад је промет ствари какве забрањен позитивним наређењима на осеову извесних квалитета њених н. пр. забрапа извоза извесних ствари из земље. А субјективна је релативна неспособност ствари за промет онда, кад је какво лице ограничено у својој нравној снособности да извесне ствари може имати у својини, ма да су оне иначе у иромету, или ако их има да их не може отуђити н. пр. неспособност страпаца да имају својииу на непокретна добра; забрана отуђивања Фидеикомиса (заветине § 465),: забрана земљоделцу да прода 5 дана ораће земље.) б) Правни основ државине.. — Правична и неправична дрисавина И ако је за појам државине равнодушно, како је државина једне ствари прибављена (крађом, куновином, поклоном, легатом и т. д.), инак, но нравилу, није довољна 1 тек ма каква државина, па.да се одржајем прибави својина на ствар, која се држи у своје име. По примеру римског права, данас се, ради одржаја, тражи: да је државина отпочела на ираеноме оспову или на законитоме темељу јиећш ТлГк! ин; јн-^а сагша роввеззГотз; Шп1и8 ггзггсаргоггГа; <1ег Ивисаршт- оЛег ЕгбГ^ггт^в-ТИеШ и, с обзиром на то: да ли државина има свога правног основа Или га пема , она се разликује на аравичпу, аравилну или закониту (јиз+а ро88в8810; гесћ^наавг^ег оЛег §'егесМег *1Ј »1;ег ВеаИг) и пеиравичну или цезакбниту држа,вииу (јпји^а ров«е88Го; гтгесћћггаабГцег Ве^Љ). Иод правним основом државине данас се разуму такве чињенице које састављају иачин ирибављања својине. 1 ) Државина, која је на такав начин ирибављева иравична, законита је; а ако тако није стечена, онда је неиравична, незаконита. Тако веле и законици: Саксонски, ') ЛпнН«. РапЛек4еп § 150. Кеећћпакв^ег Етегђ. Лев ВеаИгеЗ: Оег ВевНи 1111188 апг во1сће АИ шк1 аив вгппЛе (ји^а саиза роБвезамшв асдип-епЛае) стогђоп 8е!п, Дава ЛаЛигсћ ићегћаир! теоћ1 Ла.к Е%еп01ит етогђеп зет кбпп1е, теепп §1е1сћ е1пе8 1111 ћевопЛегп 1^а11 .епг§е§еп81ећепЛеп ШпЛепп.чвез (1сг