Бранич

328

да је иресуда гдасила у његово име и у званичноме говору само су је њему ирииисивади; али оиет присутност поменутих дица бепге од врло велике важности, јер она су потписивада пресуду, за што имамо доказа у актима од 1047 год. Узмимо трећи пример. Тужени није више барон но обичан племић, који држи извесну земљу као васал. Ми имамо у рукама једну пресуду од 1300 год. изречену по сиору некога ГодФроа Де-Роа, који је био васал гроФа од Вермандоа, а тај суд, као што нам та пресуда сведочи, састављаху васали, људи, који живс на дотичноме Феудноме добру, т. ј. људи који су по социјалноме положају били једнаки са туженим пдемићем. Љима је председавао гроФОв представник. краљевски судија, баји од св. Кантена. 1 ) Збирка краљевских наредаба названа Б е 8 Е 1 а 1> П 8 8 е т е п { 8 с1 е 8 а 1 п 1 Е о п I 8 врло нам јасно објашњава шта се радило у подобним случајевима. 2 ) Норотничко суђење, или као што се тада говорило 1 е ј и§ е т е п 1 с1 е 8 р а 1 г 8, било је обавезно за све категорије племства. То исто важило је у време о коме овде говоримо и за ненлсмиће. У свима картама очуваним из средњег века може се наћи иравило, да буржоу може и треба да суди само буржоа. Истина у тима картама задржано је нраво краљевскоме судији, прево-у да суди у случајевима злочина, и ои је могао осудити и на смрт, али опет треба знати, да тај прево није судио сам. У збирци поменутој мало ире (1ев Е1;ађН88етеп18 (1е 8апЦ Еотв) налази се на више места означено, да су тога превоа помагале извесне судије које је он био обавезан да консултира ире но што изрече нресуду. Старо обичајно право НормаНдије, уређено баш у оно време када је та нровинција постала саставни део краљевске домене, захтевало је, да све краљеве еудије „могу судити само ио што чују мњење својих помоћника". Стари иравник Пијер Де-ФонТен такође номиње ове судије (ји^едгв), и вели, да пресуда треба да буде саобразна већиии датих мннгљења. 8 ) У многим картама из XII и XIII века читамо да прево трсба да суди „заједно са ешевенима". Париски нрево изрицао је своје

г ) ОНт, 1;. II отр. 443. 2 ) У њој се на једноме месту вели: ако је неко тужио краља, крал, не може одрећи суЈ,ење; а!ш ЛоН сошта(1ег а воп ђаЈ1Ш' <Јие Н &аае ветопбгв !<■« вепв (1ев р1ив ргосћатез рагојваев, е! 1ев ргоећатв сћетаНега, е! 1ев ргосћатв аегјгиш Аевеа, е4 1ез ргосћатв ђагош, е* 81 Л в'в4 ргоите <1ив се воН 1а ЉоНиге <1и гоу, еНе 1ш гетат<1га, е! 1ои1 аЈпм а 1'адНге рагИе 81 1а деп4 §даап!Н цие Се 8011 1еиг ЛгоНиге." 3 ) 1ле сопвеН <Је Иегге с1е ГодНатез, глава XXI.