Бранич

330

Па и онај суд што се зваше „краљевски суд" беше сличап овим судовима о којима ми овде говоримо. То није био никакав сталан суд, нити нак састављен од нравих судија. То је била скуиштина састављена од највиших васала и херцега од <1>ранцуске, сакупљена да суди једноме од њих. Због тога он и није имао одређено и стално место. Он је путовао с краљем, и кад би се наишло на какав спор, члановп би се поскидали са својих коња и под каквим шатором или дрветом саслушали би нарничаре и изрекди иресуду. Међу тим како је сваки хтео да му суде људи из његове класе то се често и комиозиција тога суда морала мењати нрема већој или мањој важности туженога или оба парничара. Барон је увек захтсвао да му суде барони, као год што је и варошанин захтевао варошанина. Сви ови стари нринципи средњега века исчезли су око XIV сголећа, оставивши врло мало трага. У краљевским наредбама о њима се ништа не говори, а иравници су онет у томс погледу доста нејасни. Изгледа нам, да се баш нарочито ишло да се избрише сваки спомен о њима, и данас је одиста у Француској доста тсшко наћи им трага и доказа. Но при свем том иостоји оиет једна збирка закона из које можемо видети суђење те средњевековне нороте. Тај зборник написан је далеко од Француске, али то му ни мало нс одузима његов Француски карактер. Онје редижиран у Палестини и зове се А 8 8 1 8 е 8 (1 е Ј е г и 8 а 1 е ш. Први крсташи, скоро сви Французи, отишавши у свету војну нонели су и своје законе и обичаје, као год и свој језик, и тамо свршивши свој посао, ставили су на писмено правне обичаје евоје зсмље, Француске. То законодавно дело, више пута допуњавано у току нотоњих векова, представљаше тако верно законодавство Француске у XI веку, да су многи стари иравници тврдили, да то није ништа друго до старо обичајно право Париза, и да су се многи иозивали на тај зборник као на сиоменик старога Францускога законодавства. Ето у томе зборнику вели се, да краљу истина припада судска власг, али тако, да је он врши средством пороте. Правило да свакоме треба да суде људи из његове класе у њему се тако јасно види, да га нико и не може порицати. Ако би имало да се суди коме баропу, то је краљ или њсгов представник имао само да председава у суду који се звао барониски суд; ако је трсбало судити варошанину он је нредседавао у суду буржоазије. Суђењс је припадало свуда поротницима. „Пошто је баји заузео своје место у суду, он је требао мирно да саслуша парничаре и да поротницима нареди да ствар пре-