Бранич

Страна 92.

Б Р А Н И Ч

Број 8.

вати само своје законе. Она не мора допустити да закоии, донесени у друтим државама, у интересу њихних поданика, имају силу и важности на њеној територији. У односима својим, државе су независне једна од друге, и на своме земљишту оне су слободне радити што год хоће; оне нису дужне водити рачуна о томе да ли ће се то допасти или не којој страној држави. Ако народи н пазе да, у односима својим, имају коректно држање, то ннје с тога што бп они признавали над собом какву силу која би их приморавала да се, у свом узајамном саобраћају, извесних правила држе, већ зато што они сами у коректном понашању налазе интерееа: тиме се учвршћују међународне пријатељеке везе, које могу бити само од добрнх последица по њихов културни развитак. Не може, дакле, на основу некаквога права, једна држава ире тендовати на то да њени закони имају дејства и ван граннца: тражити то, као неко право, значнло би натурати своју моћ другим државама и тиме претити независности њихној. Из овога начела о респективној независности, излази да само од добре воље њене зависи хоће ли једна држава дати да се страни закони код ње извршују. Држава, на пример, каже странцу: Ја виднм да би било неправично, када бих вам, у извесним случајевима, своје законе натурила; па с тога и дозвољавам да вам се, у одређеним приликама, по вашем закону суди. Само немојте мислити да сам ја то дужна чинити; ја независим од ваше отаџбине и ја не морам трпети њене законе у мојој кући. Ако ја то ипак чиним, то је само моја добра вол,а Ова добра воља иотицада је из интереса, који су државе нмале да у неким сдучај нма дозволе странцу да се по својнм рођеним законима управља. Интерес тај долазио је отуда што је једна држава, под условом да страним поданицнма допусти управљати се у извесним стварима по њиховим законима, могла очекивати, да ће и њени поданици, у туђим земљама, исту прерогативу имати. Та узајамност у интересима, поткрепљена међународном куртоазијом, сотНаб ^епНит, била је по теорији статута једини разлог, на основу кога су странци могли, кад се тицало расправе неких приватних права, тражити да се подвргну законимр, своје земље. §. Ш. Преглед разних школа које су се држале теорије статута. а. Итадијанска школа. 24. Италијанска школа је најстарија међу онима које су прихватиле теорију статута.

Управо од ње ова теорија и почиње. Она је поставила као правило да су сви закони територијални и да они владају и свима стварима и свима лнцима, у обиму граница државе, која је те законе донела. Али, од тога правила школа је ослободила оне законе који искључиво имају за иредмет лица, као што су закони о способности и закони о правном стању лица. Тим законима призната је моћ у много ширим границама него онима, који су имали ствари као главни предмет: док су ови последњи могли произвести своје дејство на земљишту само једне државе до ле је оним првима допуштана примена у свнма државама. Најважннји представник италијанске школе јесте Ваг<:о1е, университетски професор'), који је у исто време и један од најчувенијих правника Средњега Века. Он се сматра као осно валац теорије статута. Своју теорију о сукобу статута излаже он код објаггтњења 1-ога закона у кодексу Јустинијановом, који почиње са речима сиис 1;08 рорп1об. У овом закону Валентинпјан зановеда свима народима да верују у догму Свете Тројнце. Теорнја сукоба закона доминира остале прописе, и онда је појамно, што су стари писци почињалп своје коментаре римских закона са излагањем конфликта статута. 2 ) У осталом, стари аутори сва своја ре шења, по овом питању, базиралн су на римском праву, ма да ово о њему нигде не говори. У своме ентузијазму за римско право, они су уобразили, да оно садржи сва могућа правна питања, па, дакле, п питање о сукобу закона. Па ипак, коментатори су дали веома оштроумна решења, која су, погрешно али искрено, доводили у везу са римским правом. У самој ствари, они су своје солуцпје оснивали на правичности, а само, са формалне стране, изводили су нх из римскога права. 3 ) Ваг1:о1е је поставио разлику између стварних и личних статута. Само, кад је хтео да одреди критеријум за ову разлику, наишао је на многобројне тешкоће, тако да је, врло често, у оскудици бољих аргумената, узимао као знак распознавања граматичку конструкцију законских одредаба. Тако, ако одредба почнње да говорн о ствари, статут је стварни; а ако најпре долази израз, који значи лице, он је лични. Н ир. у фрази: Рпгао^епШгб 8иссес1а1; га отшђггб 1)оп18 Ваг1;о1е види лични статут, а стварни

1) Живео од 1814. до 1357.; — био проФесор на унивор. ситету у Болоњи, Пизи и Перузи. Најглавније му је дедо : Л*ес1игае т ћ-еа Нђгоз СосИсЈа. 1|аше, (а зоп соига с1е (1гоК т1егпа1шпа1 рпуе). 3 ) ^аТпе (а зоп соигв).