Бранич

Страна 96.

Б Р А

Н И Ч

Број 8.

Кад је жена Марија била верна, јер неверност није доказана, и ако она сама по себи не вреди; Кад је иста жепа родила децу: Јеврема и Љубомира, и Кад је пок. Милош био муж те жене, и са њом неко време био заједно, а неко време могао бити заједно: Онда је пок. Милош законпти отац деце: Јеврема и Љубомира. Ако бп се нротивно дозволило, да увек дете, које жена раздвојено роди, није мужевљево, онда би се морала примитп опасна последица, да је свака така жена блудница. Но како и доказани блуд нпје узрок, са кога дето постаје небрачно, то питање о блуду, само за се, и није од законске вредности. Касациони Суд, у својој општој седници, усвојио је ове противразлоге Апелационог Суда. Према свему, а саобразно §. 128. грађ. зак. има само две могућностп да се рођено дете сматра да нпје законито, а то је у почетку и на крају брака. Тако, ако се деде роди у времену испод 180 дана од венчања, н. нр. ако се роди 179-га дана; или, ако се дете роди после 300 дана од развода или смртп мужа, дакле н. пр. 301-га дана: онда је незаконито. Све остало време између 180 и 300 дана сматра се као време, у коме се рођено дете по закону признаје за законпто. У том пак времену од 180-га по венчању до 300-га дана по разводу или смрти мужевљеве, дете само онда није законито, ако је мужу било немогуће са женом бити заједно. Је ли жена била верна, или нпје била верна: то је све једно; јер ако је жена била верна, онда је муж морао бити отац; а, ако није била верна, онда је могао бити отац. И тако, ко је природни отац у обичним прпликама, не да се доказати. А законски: Отац је детету онај, који је муж жени, осим ако се докаже, да муж није могао бити отац.

0 НОВОШ ТРГОБННСКОМ ЗАШИКУ за НЕМАЧКУ ЦАРЕВИНУ ПИШЕ Ог. Д. АЛКАЛАЈ.

(Наставак) Други одсек 0 трговачком регистру §. 8-16. У овом ее одсеку одређује, да трговачки регистар имају да воде Судовп (§. 8.), да је сваком слободно прегледати трговачки регистар

као и сиисе поднете ка регистру, и да сваки који показује какво оправдано интересовање, може добити и препис оног што је у регистру уведено, као и списа поднетих ка регистру (§. 9). У §. §-има 10. и 11. прописује се, да Суд има да обзнани све регистрације у службеном листу и барем у још једном листу, који он у Децембру сваке године одређује за обзнањивање. Све пријаве ради увођења у трговачки регистар као и сви потписи, који се код Суда имају чувати, имају се извршити лично или поднети у облику влашћу потврђеном. —- Иста се форма изискује и за овлашћење за пријаву. Правни наследници имају да докажу своје наслеђе по могућству јавном исправом (§. 12). Сва увођења у трговачки регистар и с тиме скопчане пријаве потписа имају се извршити код Суда у оном округу, у ком ималац Фирме има своју главну радњу или филијалу. Но филијала не може се регистровати докле се главна радња не региструје (§. 13). Суд може административним казнама, које не могу превазићи суму од 300 марака, натерати онога који је дужан да чинп какву регистрацију, да то извршп (§. 14). Све дотле, док чињенице какве, које је требало у регистар увести, нису уведене и обзнањене, не могу се употребити противу ког трећег лица, осим ако су овоме бпле познате (§. 15). Трећи одсек 0 трговачкој Фирми §. 17—37. Фирма каквог трговца јесте име, под којпм он у трговнни своје послове обавља и потписује. Трговац може под својом фирмом тужити и бити тужен (§. 17). Трговац који своју радњу обавља без ортака (другара) или пак сам с једним тајним ортаком, има да води као фпрму своје презиме сабаремјош једним исписаним именом. Фирма не може имати никакав додатак, који означује какво друштво или које може да изазове какву превару о начину или обиму радње или о одношајама имаоца радње. Слободни су пак додацп ради разлнковања лнца или радње (§. 18). Фирма каквог јавног друштва (ортаклука) има да садржава име бар једногдртгара (ортака) и некп додатак који означава постојање друштва. Стављање имена (крштеног) није потребно. Друга имена сем оних лично одговарајућих ортака, не могу се употребљавати у фирми каквог јавног трговачког друштза или каквог командитног друштва (§. 19). Фирма удеоничарског друштва као и фирма каквог командитног друштва на удеонице има по правилу гласпти према предмету предузећа.