Бранич

Врој 8.

В Р А Н И Ч

Страна 99.

У колико са агентом није друкчије што уговорено о припадајућој му награди, припада њему извесна провпзија за сваки посао, који се буде извршио, а који је његовим радом закључен. Ако се рад агента састоји у посредовању или закључивању продаја, то се у сумњи узима, да право на провизију задобија тек после извршене наплате и то само сразмерно наплаћено.ј суми. Ако је извршење каквог посла осујећено сасвим или од чести поступком господара радње без да му је за то дало оправдана повода лице, с којим је посао закључен, то агенат има право тражити целу провизију. Ако количина провизије није одређена, онда се има положити уобичајена провизија. Обрачунавање о провизијама, које се имају платити, врше се, у колико није другојачије уговорено, при крају сваког календарског полгођа (§. 88). Ако је агенат изрично иостављен за известан округ, то му у сумњи припада провизија и за такве послове, које је у том округу без његовог садејства закључио сам господар радње или његов заступник (§. 89.) За трошкове и издатке потребне за уредно вођење агентурске радње. не може агенат тражити никакву накнаду, у колико није противно уговорено (§. 90). При обрачунавању са господаром радње агенат има право тражити од њега извод о пословима закљученим услед његовог рада. То исто право има и односно оних послова, за које му по §. 89. припада провизија (§. 91). Уговорни однос између господара радње и агента, ако је закључен за неодређено време, могу обе стране отказати при крају сваког календарског тромесечја с тим. да се отказ изврши 6 недеља раније. Обе стране могу уговорни однос отказати и пре рока отказа ако постоји какав важан узрок (§. 92). - Осми одсек 0 трг. посредственицима (сензалима) §. 93—104. Ко по свом трговачком занимању за друга лица, без да је од њих на основу каквог уговореног односа стално на то обвезан, посредује при закључивању уговора о набавци или отуђењу еспапа или хартија од вредности, о осигурањима, отправљању добара и о другим предметима трговинског саобраћаја, има права и дужности тргов. посредственика. На посредовање другојачијих предмета од именованих, нарочито на посредовање при пословима о непокретним стварима, не примењују се прописи овога одсека, и ако би ова посредовања извршио какав посредственик (§ 93). Остали §.§.-фи у овом одсеку садржавају прописе сличне оним у I. оделењу гл. IV. нашег

тргов. законика о посредственицима или сензалима, но с том разликом, да пошто немачки законик говори о тако званим приватним тргов. сензалима, а наш законик непознаје ову институцију, већ само тако зване јавне тргов. сензале, то у немачком законику нема оних одредаба из §. 51. нашег тргов. законика, по којим посредственици бивају бирани од тргов. одбора оног места, где посредственик намерава ове послове врпшти. (Свршиће се).

ИЗ СУДНИЦЕ

XIII. Потпун уговор о усиновлењу завључен без икаквих услова, не може се раскинути вољом једне уговарају&е странке. (Одлука оиште седнице Касационог СудаЈ. СераФим А. из К. тужи Суду свога пооинка Светозара М. и затражи, да се раскиие уговор о усииовљењу закључен између њих, наводећн да са поспнком не може да живи више, што га овај не поштује и не слуша, бије га, па је чак на њега нотезао и пушку да га убије. Тужени наводи да су наводи његовог поочима тужиоца неистинити. Сведоци утврде наводе тужиочеве и зато пожаревачки Првостеиени Суд пресудом својом од 7. Маја 1896. Бр. 15952 пресуди, да се раскине уговор о усиновљењу пзмеђу парничара, што тужени не испуњава обвезе према тужиоцу као син по §. 120. Грађ. Зак. Апелациони Суд пресудом од 13. Децембра 1896. Бр. 3150 одбије тужиоца од тражења, да се уговор о усиновљењу раскине, налазећи, да се уговори овакве врсте, којима се заснивају родбински односи између усињеника и поочима, не могу једнострано раскидати по §. 147. Грађ. Законика, кад је то усвојење безусловно и потпуно, управо онако како наређује §. 145. Грађ. Зак. По жалби тужилачке стране Касациони Суд примедбама свога II. оделења од 10. Септембра 1897. Бр. 2175 поништи пресуду Апелационога Суда, са разлога: кад је испитаиим сведоцима утврђено, да тужени Светозар не поштује тужиоца као син оца, већ да се шта више са њим тукао, кућу напустио, па чак и пушку на тужиоца у намери убиства потезао, дакле, да он од своје стране према тужиоцу не нспуњава обвезе по уговору о усиновљењу, онда се према оваковој његовој радњи и односу према тужиоцу има сматрати, да је тужени Светозар на овај начин одустао од уговора, који се по §. 147. Грађ. Зак. има раскинути. Апелациони Суд не прими ове примедбе Еасационога Суда, него даде ове противразлоге: