Бранич

С трана 104. Б Р А Н И Ч Б рој 8.

мачио, остало бито: да би поверилац морао да тражи наплату од дужника пре него што је рок истекао, а од таког тражења суд би га неминовно одбио: а како по §. 829. грађ. зак. јемац може бити тужен тек онда, кад се покаже, да главни дужник не може дуг платити, онда би наследници јемчеви на основу застарелости испали из обавезе. Други одељак §. 840. који гласи: „Уз залогу ручну или непокретних добара траје обавеза на јемство још 30 година по смрти јемца", — једна је аномалија у нашем закону, јер по §. 928. ж. грађ. зак. облигациони дуг застарева за 24 године, макар да је и у јавне књиге записан и обезбеђен. Ова аномалија може се протумачити само тиме, што је по аустр. грађ. законику општа застарелост 80 година и прпликом превода §. 840. задржата је та застарелост, а међу тим приликом доношења допуне §. 928. грађ. зак, заборавило се на то, па је узета заетарелост од 24 године. Да је ово једна погрешка види се из тога, што се она коси с наређењем §. 837. грађ. зак. који вели: „да је јемство везано за обавезу главног дужника, и ако ова престане са свим или од чести, онда престаје п јемсгво са свим или од чести". Према наведеноме ни овај одељак не може се буквално примењивати пошто је немогућно, да јемац гарантује за обавезу, која не постоји још за 6 година од дана кад је престала важити. Како §. 8. грађ. зак. каже, да приликом тумачења и примене закона треба да се испита намера законодавчева и да се сваки случај има тумачити тако, да се еа основима здравог разума п природне правице елаже, — то говорник налази: да се наређење §. 840. има тако протумачити, како неће бити противно постављено законском начелу: да се од наследника умр. јемца не тражи наплата пре него што рок обавези не истече, (ако је обавеза без залоге или хипотеке), а ако је обавеза обезбеђена, онда да се не тражи од наследника јемчевих, да јемствују и за обавезу која не постоји, јер би другаче тумачење било противно и намери законодавца и здравом разуму. Г. Андра Антиб, пред. судски у пенз., разлаже, како су обвезе за јемца по нашем закону веома строге и како треба да се законодавство заузме, да породица јемчева не пати од обвеза, које је он на себе примио. Г. Милан Ст. Маркови^, адвокат, држи да задаћа ове конФеренцпје није, да предлаже реФорме нашег гра ђанског законика, него да у истакнутпм питањима примени закон онакав какав је и да отклонп привидне противречности. Обвезе јемчеве заиста су строге, али сваки, који је у тај однос улазио, морао је знати за нрописе законске и према томе и јемац и његова породица имају да сносе последице, које наступају, ако главнп дужнпк не испуни своју обвезу. Налази, да у нашем грађ. законику не постоје оне противречности, које неки говорнпци наводе. Повода, да је одбор ово питање изнео на претрес, дао је један конкретан случај. Док је поверилац тужио главног дужника и тражио извршење осуде, умр'о је јемац. Извршење против главног дужника одуговлачило ее и протекло је од смрти јемчеве пет го-

дина, кад је поверилац добио уверење од извршне власти, да се наплата од главног дужника није могла реализирати. Тужба певериочева против јемчевих наследника, одбпјена је на основу §. 840., јер поверилац није имао залоге, нити му је уважен приговор, да је тужбом протпв главног дужника прекинута застарелост и обвезе јемчеве. Познат му је и држи да је коректан поступак у једном случају, који је одобрио п Касациони Суд. Поверилац, да би сачувао себи користп од јемственог уговора, тражио је, и ако је још трајало извршење осуде против главног дужника, обезбеђење протпв јемца, а правдајући прибављено обезбеђење тражио је, да суд осуди јемчеву масу да му плати, ако ое од главног дужника не. наплати. И судови су донели оваку условну осуду. Наводећи овај пример мислп, да ова конФеренција има задаћу, да каже своје мишљење о средству, које остаје повериоцу, да обезбеди своју тражбину, ако му је у опасности, због смрти јемчеве и оскудице ручне залоге. По жељи конФеренције, пошто је било већ подне. прекннута је дебата, с тим, да се на идућем састанку донесе одлука о истакнутом питању. 1 )

БЕСНИК.

Одбор за правозаступничке испите. На основу §. 10. закона о правозаступницима, Министар Правде одредио је претписом од 8. ов. мес. Бр. 11.982 чланове испитног одбора и њихове заменике, стално на годину дана, и то: 3а председника: Г. Д-р. Стојана Вељковића, председ. Касац. Суда. за чланове: Г. Арона Нинчића, судију Касационог Суда: Г. Гргура Миловановића, про®есора Вел. Школе; Г. Д-р. Драгишу Мијушковића, проФ, Вел. Школе; п Г. Милана Мостића, правозаступ. из Београда. за заменике: Г. Лазара Поповића, судију Касационог Суда; Г. Сиасоја Радојичића, проФесора Вел. Школе; и Г. Драгутпна Гођевца, правозаст. из Београда. * * * Одликовање. Председник првостепеног суда за вар. Београд, г. Настас Антоновић, одликован је од Његовог Величанства Краља орденом белог орла V. степ. * % * Нови правозаступници. Г. Урош Ломовић, бив. судија, постављен је, по положеном иравозаступничком испиту, зајавног правозаступника при ГорњоМилановачком првостепеном суду; а г. Милан П. Радмиловић, бив. судски писар, при Чачанском иркостепеном суду.

1) Обраћамо нажшу наших читалаца на чланак ,,§. 840срп. грађ. законика", који је изашао у „Дневном Листу од 27. пр. мес. бр 270. под подписом §. А. П. М.

власнпк

уредник

Удружење јавних правозаступннка

Милан Ст. Маркови!

у србији

правозаступник.

штампарија светозара николића у београду овилииев венац број 2.