Бранич

стр. 8.

бра1н

број 1.

је за то време разрешен од вршења своје професорске дужпости. Нпр. кад професор Велике Школе буде уцућен да заступа у дужности једнога начелннка министарства, за време док.те овај о.тсуствује. Такав професор несумн.иво задржава свој ранији положај и сва права тога положаја. Он чак није променио ни титулу ни плату. Место да буде упућен да само врши дужност једнога начелника миннстарства који отсуствује, професор Велике, Школе може бити постављеп за привременога титулара тога места. Положај такога привременога начелника регулисап је уредбом о привременим чиновницима од 1845. год. По тој уредби, нривремени титулар једнога места добија плату повога места и улаже у удовички Фонд према иовој п-дати својој (чл. 9. зак. о пензионом фонду за удовице),. али задржава права сталнога положаја, тако да се на његово старо место не може поставити сталан титулар, него се он, кад п^зестане вршити дужности привремеиога звања, враћа иа ранији положај свој. Најзад, професор може бити упућен на једно друго место нремештајем, У том случају, он скуп својих рашгјих п]»ава и дужиости замењује скупом других права и дужности, и то дефинитивно. Он је могао нроменити и титулу и нлату, али свакојако је променио свој ранији положај. У том случају испуњен је услов чл. 31. а и такав се професор више не може вратити на Велику Школу без нретходнога пристанка Академскога Савета. % Да видимо сад у каквом се положају налази професор Вел. Школе који је постао министром? Ово је питање у последње време нарочито истакнуто као сумњиво, те је корисно о њему проговорити у толико пре, што је оно у практици, по нашем мишљењу, погрешно решено. Пре свега да утврдимо факт да све што буде речено за министре важи и за посланике на страни, јер закон поставља потпуну асимилацију између те две врсте положаја. Параграф 37. закона о чиновницима говори о министрима и посланицима у исто време, и даје иста решења за обе категорије тих службеника. Закон о устројству министарства иностраних дела утврдио је за