Бранич

стр . 48.

бранич

број 2.

Ну, да би јасније и што тачпије одговорили овој :!ада1ги. нотребпо је, да п ј»оучимо дух и смисао закопских одредаба, који се посредпо п.ш пепосрсдпо. дотичу ових питања. Да иаш закоподавад изразом „просто" у §. 13. грађ. судс. иост. циља једино на извиђањ", то се види у неколико и из самог текса овог: „општински судови.... изви"ђају па])ниде иросто "; а да ли изричу и правду, кроз своје одлуке „иросто" т. ј. „по здравој памсти" или по материјалном законику? — то је друго питање. На основу чега општ. судови суде и пресуђују? На оспову „поднетих доказа", које су парничне ртране представиле, и ове доказе „ оцкњују ", а но томе изричу евоју пресуду. Да се не би овај израз „просто" и сувише слободно тумачио, а иа штету правде и позитивког законодавства, законодавад је у §. 13. грађ. судс. пост. ограјничио опптт. судове и у погледу <{)ОЈ>ме извиђања и за то ве.ди : „Сваку иресуду дужни су општински судови у протоко.1 суђења завести, које гп /,« фпрму прописати Министар Нравде, аи написмепо парничарима издати по паплати таксе". , Шта се хоће овим да каже? Из овог текста моигемо посредно извести зак.д>учак, да се израз „просто" само односи на форму прп поступању, при извиђању гра1). снорова и вођењу „протокола" код ошптинских судова — а никако, да се ие може одпосити овај израз на суштину сиорног питања код грађанских парнида. Овим изразом „просто" законодавад је хтео да обележи у начелу „извиђање" г])м !>. спорова код општип. судова; хтео је да покаже, да је за њсга равнодуптно питање, у каквом ће се облику пачипити протоколи извиђања и одлука; а ради саме практичиости, дао је то право Министру Правде, да он ироиише обрасце и формуларе за ове продесе. Сад настаје пптање, кад судови на осиову доказа одењују право ове или оне парничне стране, и кад према доказима „пресуђују"' — да лн се за грађ, спорове сматра као доказ све оно, што и оишти грађ. судс. иоступак сматра ?