Бранич

„ стр . 78.

Г. Р А II И Ч

1.Р0.1 3.

давну власт у форми у којој то чини законодавно тело. Нити су судови ту власт себи присвајали, нити би сличан нокушај њихов могао наћи и најмањег оправдања. Али, законодавна власт се може вришти у другој форми, индиректно. На први поглед изгдеда да извесна радња судова улази у круг њихових атрибуција, а међутим, кад се та радња суда аналише и њене носледице изведу, излази да она није ништа друго до мешање, на посредан начин, у законодавне послове. Зато што се прави карактер оваке радње одмах не види и могло се десити да сује судови често пута оглашавали као једну функцију за коју су они, и поред поделе власти, компетентни. 0 овој радњи хоћемо да говоримо. Са г.лсдишта важности које има, тумачење закона може бити од две врсте, начелно и судско. 10. 1°. Начелно тумачење. Претпоставка је да је нзвестан пропис закона нејасан, у контрадикцији са другим прописима, или да је непотпун, и да је он дао повода разним мишљењима код судова односно његовога смисла, тако да су истоветни спорови били предмет неједнаких решења. Да би се то избегло, да би судови били једном на чисто односно значаја нејаених, противуречних иди непотпуних закона, нужно је да нека власт те законе објасни или допуни, али тако да објашњење нли допуна има обавезну силу за судове. Власт која има право тумачити у тој форми законе јесте она иста која има право доносити и нове законе, т. ј. законодавна. Начелно протумачити закон или празнине његове попунити исго је што и правити пове законе. Нравило ово усвојено је у уставним земл>ама и оно је конституционалнога карактера. Тако је и код нас. По данаптњем уставу „никакав закон не може бити без пристапка Народне Скупштине издат, укинут, измењен или иротумачен ; предлог, да се какав закон изда или постојећи измени, доиуни кли иротумачи може Краљ Скупштини, а тако исто и Скупштина Краљу учинити" (чл. 55. и 58.). По чл. 28. белгискога устава „право обавезиога тумачења (Гт1егрге1а1 :1011 раг У01е (1'аи1о1Ие) припада само законодавној власти". 1 ) Чл. 86. саксонскога устава (од 4. Септембра 1831.) вели: „Никакав закон не може бити донесен, измењен

х) иаген/е, ор. сИ. I. I р. 6Ј.