Бранич

бро.т 3.

вра1ич

стр. 97.

писара Министарства унутр. дела. Касније постао је начелник срески, начелник онружни, члан Управе Вар. Београца, начелник Министарства унутр. дела и члан Главне Кћнтроле, на које је звање, после кратке пензије, враћен 1896., у коме је чину и умр'о. У току свога службовања бавио се књижевним радом. Писао је 1881. у правничком часопису „Пороти" расправе из кривичног права. Познато нам је, да је намеравао да преиггампа у попуњеном издању Бернера , али званични послови, а још више неуспеси других књижевних трудбеника, нарочито правника, нису га ободрили у његовом подузећу. Био је члан разних законотворних комисија: за уређење Главне Контроле, заказнене заводе, за пречишћење Зборника закона и уредаба, од кога је већ штампана прва свеска. За време ванредне Народне Скупштине 1897. био је владин поверентш при претресу измена закона о Устројству Главне Контроле, којомје приликом посведочио своје знање и искуство о организацији ове установе. У свако.ј својој служби одликовао се као савестан чиновник и ревностан раденик, а у своме грађанскоме и приватноме животу као добар и поштен човек, и зато је био свуда омиљен и цењен. Бог да га прости! КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ Б1е Наизкоттишоп Лег 8и<Мауеп, уоп Б г. Е гпв 1; МПег. Посебни отисак из .ЈаМтсћ с!ег п^егплИопакп Уегеии&ип& 111г уегд'1еЈс1к'П(1е Кесћ(8\У188еп8сћаГ(; тк1 Уо1к8\уп-18сћаГ181ећге т Вег1т." ВегНп 1897. У овој својој изврсној рас-правп упознаје г. писац страни свет са институтом наше задруге. Најприје говори о задрузи у опште, те констатује, да су је нознавали у прво време свога развитка и други народи, али да је се код јужних Словена најдуже одржала и тако постала њиховим посебним правним институтом. Овај увод завршује са значајним речма ранијег одјелног предстојника, а садањег председника хрватскога сабора Дане Станковнћа нриликом саборске расправе о задружном закону од 1889.: „Наше су задруге кроз векове сачувале наш народ од сиромаштва и одбраниле га од пролетаријата". За тим прелази на задруге у Хрватској и Славонији. У овом заглављу