Бранич

ВРОЈ с}.

В Р А Н И Ч

гтр. $9.

иотиисник менице, који хо&е да избегне иротествовање своје менице, мора сам ставити изјаву, да остаје у обвези без иротеста, а да изјаве других иотиисника немају за остале те иоследице. Питања: а) на чији терет падају трошкови, ако ималац менице, протестира меницу, и ако на њој има клаузула, о којој је реч: и б) кад ее може ставити таква менична изјава, — та су питања скинута са днсвнога реда с тим, да се дискутују на нарочитом састанку, За тим је прнступљено теми о јемству. На састанку 23. Новембра. кад је ово питање било на дневнмм реду, међу осталим говорио је и г. А. Антић о том предмету. Налазећи да емисао његовог говора-није тачно обележен, он је дао уредништзу исправку, којој радо дајемо овде места. Та исправка гласи|: „Између §-®а 829. и 840. нашег грађ. зак. нема никакве контрадикције, пошто први говорн о јемству у оиште, а, последњи, поред личног, још и о јемству са залогом, дакле о два разна облика јемства; — и према томе, излишна је свака, дискјјсија о некаквој контрадикцпји између §-®а 829. и 840., јер ње нема. „Односно §-®а 840., по коме обвеза јемчева, уз дату залогу, застарева за 30 година, казао сам, да је тај пронис застарелости од 30 год. једна бесмислица, на коју се судови наши не треба да обазирају; да је он груба и најординарнија погрешка преводиоца аустр. грађ. зак. по коме је и из кога је наш грађ. зак. израђен; једна нелогичност и контради/кција са оиштим ироиисима о застарелости, о којима преводилац нпје довољно рачуна водио, као ни о теорији, која о јемству постоји. Гекао сам даље, даје јемство сиоредан и доброчии уговор, односно обвеза, и да све што иде у корист главноме дужнпку, мора ићи и јемцу; и кад се главни дужник после 24 године обвезе своје на основу застарелости ослобођава, да даље од тога рока не може да траје ни обвеза јемчева; јер кад се главна обвеза гаси и не постоји више, онда, и тим ире , мора отпасти и угасити се и споредна; јер се јемац не може обвезати под тежим условима од главног дужника. Приметио сам, да би правилнпје било, да је на претрес изнето питање о томе: имају ли, и каквог, пута и начина јемци, или њихови наследници, да се ослободе дате обвезе о јемству, ако поверилац неће, по протеку рока, наплату од главног дужника да тражи, пошто његово оклевање у томе може њима у њиховом раду и кредиту да шкоди, нарочито ако су трговци, и ако су уз јемство још и залогу односно хипотеку дали.