Бранич

БРОЈ 7.

Б Р А Н И Ч

стр. 225.

71. и 72.) прописује да судови имају право да решавају св.аки спор који се тиче граница административних атрибуција. Ииак, онај којн хоће да поведе спор мора се претходно покоритн наредби властн која је дала новода спору. г ) У Шведској такође не ностоје административне јурисдикције. Иаузев п.јб;)[»не снорове које расправљају провннциски гувгрнерн (против њнхове одлуке може се изјавити жа.тба иа нлјвиши суд Кра.вевине Копип^епа Ноу,"81 * 1)оп18( о (1 , адмннпстративне спороне ])аспрапљају обнчни судови. '!'ако је и у Иорвешкој. 2 ) У Белгији постоји само један адмпнистративни суд, главна коптрола. 3 ) Администратпвни спорови спадају у надлежчост обичних судова, изузев процесе који се тичу извесних избора, неносредног нореза н рекрутовања; ти процесц долазе у де.иогруг административне власти, у првом степену, а у другом у делокруг апелацнонога суда (против чије одлуке може се изјавити жалба Касационом суду 4 ), Енглеска се одликује нарочитим системом, и административним и судским, који је скован вековном традицијом. Провинције имају аутономну управу, познату под именом 8е1С ^оуегпшеп*. Локална администрација има внше центара од којих су најважнпја грофовства (она одговарају провиницији\ парохије (ратћ) и вароши (ђог п^ћ). Администратор је грофовства Јш1^е о(' 1ће сеасе 5 ). Иод њим стоје и парохије, док вароши имају своју аутономију. Кад се изузму извесни порески и таксени спорови које суди јЧкЈуе о^ Ље реасе, административне ствари

!) Г)етотђупез, ор. сИ. 1 I. р. 187. а ) Како је то у Бетији уставни иринцип да судови расправљају све спорове, било да ее тиче грађанских било политичких права (4.1. 92. и 93. устава од 1831. године) установа Главне Контроле морала је бити предмет уставних одредаба. 0 њој говори чл. 116. устава (В. Багез4е, ор. сН. 11. р. 69). ') БаГегпеге, ор. сИ. 1. I. р. 67 а 60. 4 Ј Ј п (1§8 о? 1ће реасе цису оно што и Француски ји^ез (1е раЈх (при мирителне судије). Ови последљи имају као дунсност суђ ње приватних спорова мањега значаја, док они први ааузимају много важнији положај. То су вигаи административни чиповници, који су одр ђенида обеибеле мир Краљг.чин, Ље реасе о! 1ће (Јиееп, откуда им и име долази В ГаГегпеге, ор. сИ. I I. р. 83. 6 ; Правило да адииниетративне поделе имају свој 8еП ^оуегптеп^ уб лажено је тиме штоје извесне послове који се у већем степену тичу општих интереса, узсла центраша управа у своје руке ка» што су санатет, јавна милостиња и неке важније грађевине. В. И.а*етеге, ор. сИ. 1. X. р. 89; ЈЈетотћупез, ор. сН. 4. I. р. 47.