Бранич

БРОЈ 9.

Б Р А Н И Ч

стр. 295.

од мање важности, 1 ) старају се о извршењу својих одлука донесених ио тим иредметима, 2 ) а са иолициском: власти дели иадлежност у извиђању и суђењу иступа,, иобројаннх у глави Ш-ој кривачиога законика По уредби од 18. Маја 1850., „власти које ће иолициске истуие казнити јесу: примирителни судови општина; управитељство вароши Београда, срески начелници и окружни начелници", 3 ) посао који би по правилу требао да буде у делокругу судске власти. Овакав систем не одговара на- челу поделе власти и у практици доводи често до штетних резултата. Судске функције треба да су одвојене од адмииистративних, ма каво малу важност да неки грађански или кривични спор има. Чим је приватно право иојединца у питању, или чим он има да за какву кривицу одговара, у интересу је и појединца и друштва да власт која има нравду да изрече буде независна, без обзира на саму вредност спора. Разлози због којих је у свима уставним земљама усвојена независносг судова не губе ништа од своје јачине у случају ириватних и кривичних сиорова мањега значаја. 4 ) У Француској — да узмемо само њу за пример — од иачела поделе власти није одступљепо ни код малих грађанских иарница ни код иступа. И једне и друге суди нримирителни судија..

1) В. 1'рађ. суд. пост. §. 6.: Наллежпост оаштинс/шх судова; закон о ■ устројству оиштина и оиштинских власти 04 2 4. Марта 1806., оа изменама и допунама (III. Оиштински Суд). 2) Ако се осуда има да напдати из непокретног имаља, онда се општинска власт обрака подидиској власти да она њену одлуку, по гл. XVIII. . грађ. суд. пост., ивврши. 3) В. 36. 5. стр. 187. 4) Кад чл. 108. и 109. Устава веле: да аа изрицање правде постоји више степена судова и да су при изрицању правде судови независни и не стоје ни под каквом влашћу осим закона, онда да ли §. 6. грађ. суд. пост. о • надлежности општинских судова, а нарочито уредба од 1850. о кажн.ењу иступа, неће бити у противности са тим уставним прописима, чији је дух да судска власт буде одвојена и независна од управне? Чл. 114. каже: „При изрицашу пра^де у судовима морају бпти најмање три <удије. Но законом се можч определити да предмете мање важности, кривичне и грађ^нске, суди један судија." Да лиита одредба вије доказ да је Устав хтео да судска власт, па ма колике важности били спорови, буде одвојена од административне? Мислимо да није без вредности нотирати ово питање, кад чл. 182. Уетава вели : „Да се њиме укидају у опште сва опредељења, ма кога рода, која& бш 1 била противна прописима овог усгава."