Бранич

стр . 424.

б р а н и ч

број 12.

дило мирно. Само два иут, веле, изашао је из граница мирног дудила: кад је хтео врат да себи отеече, и кад је прсте своје леве руке отсекао. Оно нема- сумње, даје своје грозно недело над снахом у бесности лудила чинио. Како би се и могло замислити, да може један човек у нормалном душевном стању човека, с киме-у миру и љубави живи, без узрока без претходне евађе, за бела дана, усред села, убити и раскомадати? А познато је, да је Риста своју снаху волео, и њојзи радо разне услуге чинио. Готово немогуће је замислити, да један изнурен старац, од слабуњавог састава Ристиног, може једним ударцем лубању од потиљка до чела. глатко отсећи, да га није потпомогла безобзирност и неалашљивост лудила. Болест Ристина спада у категорију: Маша регшИса ћа11исшаЂопа, у којој се врше бесна дела под упливом извесне обмане сетила, или у којој су иста израз ојачане моторичне дражљивости, нагона на делатности без извесне цељи. Да су оваква дела неуиисљива ио себи се разуме. Од наведеног дана амо, виђао сам Ристу више пута у канцеларији среза пчињског: исте очи, исти израз образа, иста просијачка понизност —• а рана на глави је потпуно излечена. 19. Септембра 1882. год. Врања. Окружии Фиаикус Д-р Копше. (СвршиКе се) МОДЕРАН ПРОБЛЕШ 0 КАЖЊШСТИ ОДЛОМАК И8 ПРЕДАВАЊА М. ГАРО-А проФесора кривичног права ла лионском Факултету СА ФРАН ДУСКОГ Мидан Н. Хриетић судија првостепеног суда за варош Београд (Свршетак) IV. Са статиетичког гледишта наша земља даје поље привилегисане студије. Збиља, од 1826. год. међу свима јевропским народима, једино је Франдуска правидно и не-