Бранич

2*

врој 13.

б 1> а н и ч

стр . 459.

његовом службе својим разноерсним и миогобројним Боговима да служе, и да им жртве приносе. 1 ) И кад су Аеирци покорили дванајест племеиа израиљских и тиме срушили северену — израиљску — царевину, — 721. год. пре Христа, — у самој Јудеји маса парода била је већ робље богаташаи власника. У тој ошптој унутарњој несрећи, и спољној опасности, која је од Бавилоњаиа Јудеји грозила, а на нозив п])орока Јеремије, богаташи, па и сам цар Ссдекије, искупише се у храму и тамо се свечано зарекоше, да све своје робље ослободе, што и учинише; по се у брзо затим покајаше, па га оиет у ронство вратише. Огорчен овим поступком, пророк Јеремија изговори страховиту беседу главарима, у којој им, поред осталога, а у име Бога невидимога каза и ово: „Кад нисте хтели да послушате моју заповест и да осдободите ропства вашу браћу и ваше ближње, ја ћу вас предати мачу, глади и кузи. Излићу па вас мој гњев, од кога ће и осгали иароди задрхтати. Краља Седекију, сме главаре и богаташе предаћу у ропство Вавилоњанима, чију ћу војску на њих послати. Целу Јудеју опустошићу и предати је огњу и мачу •' и т. д., што се све и збило; јер је Небукаднезар, цар вавилонски, 587. год. пре Христа, центар израиљске државе —- Јудеју — прегазио и масу света у роиство одвео. Па н кад су се Евреји овога ропства, милошћу иерсијског ца])а Кира 538. год. пре Христа, ослободили, који тада разори I>авилонску државу, ипак се они ни у овом погледу, пи иначе, опаметили иису; док им не дође у иоходе Тит, син римског цара Веспазијана, који разори Јеруса.шм и за навек уништи посдедње остатке и привидну самосталност државе еврејске. (Наставдке се)

1) Илопајског Пстор. Свста стр. 12 и 13.