Бранич

стр . 462.

бранич

број 13.

колико пута давана, ништа нс одговара, ио само у земљу гледа, и на послетку 4. Да се лекарском сведоџбом доказује, да је Риста савршеио луд човек. Па за то на основу наведеног 20. и 21. уредбе за с ума сишавшег (види Збор. 14. стр. 24.) — суд округа врањског Пресуђује Да се Рисга Михаиловић огласи за с ума сгхшавшег, и да се ношље у дом за с ума сишавше. Од суда окр. врањског Бр. 7973. 7. Октобра 1882. у Врањи. Секретар (М. Н.) Иредс. суда И. Филиновић. Ст. Десимирови!!. ^ $ 1 % Риста је примљен у лудницу на дан 24. Новембра 1882. где је носле 4 дана, 27. Новембра 1882. умр'о. Дијагноза његове болести, ио главном иротоколу, гласи: „БешепПа бепШв" (старачко слабоумље). * * % Веома у очи иада, да Риста ие признаје дело, које је учинио. Он ћути, или ако о убиству у опште што год хоће да говори, он вели, да о томе ништа не зна, он чак тврди, да не зна ни то, ко је њега иовредио. У актама судским и лекар. сведоџби нема ничега записанога, како су суд и лекар ову нојаву схватили: да ли као абпормну психо-натолотку појаву, или као иамерно одридање, да се заслужене; казне ослободи. Кад се узме у обзир, да Ристи његово одрицање не би могло ништа да иомогнв, јер јс и сувише имало доказа, да је он убиство извршио, онда би се са доста разлога могло поверовати, да он заиста не зна шта је урадио. То мишљење налази свога најбољега оправдања у томе, што се Риста не сећа ко је њега ударио по глави, он не зна ни време када је, ни место где је њему та, по себи тешка, иовреда причињена. Кад је могуће, да он за све то, што се десило одмах ношто је он своју снаху убио, никако не зна, за што да не би било могуће, да не зна шта је он лично радио неколико тренутака пре тога? Кад не зна за начин како му је нанета повреда, која му је могла тренутну смрт нанети, за што