Бранич

стр . 444.

б р а н ii ч

јзрој 13.

0 томе не може бити сумње. Али у овом случају ми немамо потребе, да се послужимо прописом §. 245. грађ. пост. пошто смо и писмом Министра Финансија од 4. Априла 1889. и признањем тужене стране, и у целиии, и у иојединостима, иотиуно доказали не само да је онакав уговор о најму , како га писмено од 18.(30.) Јуна 18^Н. представља, закључеп између државе српске и тужиоца, него да је тај уговор и фактички извршен тиме. што је тужена страна у одговору своме, као што сто.ји забележено и у изводу пресуде, призиала, да је тужилац радио по уговору све донде, док се није сазнало, да је његова радња штетна по интересе државе и даље тиме, кад каже „кад се сазнадо, да је тужноц за посао, којн, му је поверен, неупотребљив, он је и из службе отпуштен^; Кад се дакле уговор доказује оваквим признањем и самим фактичким извршењем његовим, онда писмепо од 18.(30). Ј)'па, није ни потребно за његов доказ. За заступника тужене стране н за суд не лежи тежнште питања у овој околности. Они обоје признају да је уговор закључен, признају и да је извршен, пошто је према поднесеним доказима то немогуће одрицати, алн и аг,'о је уговор и?вршен они мисле, да је такови уговор због формалног недостатка у доказу, без вредноети, и Да је Мннистру Финансија слободно, да га изврши, да га I!с изврши или ца га само донекле изврши, управО, да прими последице уговора, у колико му се оне допадају, а да их одбаци и не призна, у колико му не би биле по вољи. Доиста згодан положај за једну уговарајуКу страну, штета само, што такав положај, нн правда, ни наука, нн закон не прпзнају. Збиља, зар се у Србији не зна н не може да паучи у нашем правном факултету, да је једно уговор и његово постојање, а сасвим друго доказ тога уговора'? Ако се доиста и то не може у нас да научи, да зна, оида чему нам служи школа права, а чему писанн закони? Отворите прву књигу о праву, која вам до руке'дође. отворите закон ма које уређене земл>с и ви ћете свуда на11И о овом питању једно н исто мншљење, на име, да су ностојање уговора и његов.доказ две различне ствапп. и да уговор истина може постојати, и кад јс без вредности инструменат, који је имао да докажс.