Бранич

стр. 446.

б р а н ii ч

јв.ро.т 13.

поделе гласова. А.ш. ако, као што се често де-шава, они: чланови тога суда кој м су узети из судске власти, и они који су узети из администрације нису истога мишљења односео начина на који треба известан сукоб расправити, х^ако ће се доћи до решења, кад су оба елемента из ко.јих је суд састављеи, и судски и административни, у подједнаком броју и ни један од њих не сачињава већину? Мора, дакле. тај суд бити састављен из ненарног броја чданова, а ово опет значи да се једној власти мора дати бројна иадмоћност, што нас дефинитивно враћа на место одакде смо пошли, то јест, доводи нас опет ка иитању: којој од извршних власти треба дати превагу. којој од њих двеју треба дати онај решавајући глас, потребан за образовање једне већине? Питање које пас овде занима не подстрекава никакве тешкоће, ако смо у присуству таквог нолитичког система који, у одноеима судске и административне власти, осигурава ирвенство оној првој. У таквом случају, право расправљања сукоба имаће се искључиво дати еудској властп -или ће се, у претпоставци да постоји суд за сукобе, обезбедити опет надмоћност исте власти, тиме гато ће елеменат судски бити јаче заступљен него административни. Када се већ превага дала судској власти, онда је природно да она ту превагу нма и у њеним сукобима са администрацијом. Али, како ово пнтање треба решити тамо где се прво место хтело дати административној власти? Да ли би овде требало — солуција која би, абог идентичног мотива, била логична према оиој у противном систему — регулисање сукоба иоверити самој административној власти, или бар овој, у суду за сукобе, осигурати евентуалну већину ? Ми не мислимо да би, баш и у претпоставци система који би више био наклоњен хегемонији административне него судске власти, било корисно но правилно развиће државнога живота право решавахва сукоба ставити у атрибуције адмшшстративне власти. Овде има да се бира једно од два могућа зла, и боље је, разуме се, изабрати мање него веће. А на сваки начин да је евентуална инвазија судске власти у администрагивне послове мање зло него са свим вероватно угрожење ирава иојединаца од стране администрације. Јер, као што смо већ напред то поменули, судска независност неће бити у рукама судова довољно оружје за,