Бранич

стр . 448.

б р а н и ч

бро.т 13.

извесна основна правила којих се локална законодавства имају иридржавати ири организовању тога суда. Судски елеменат моЈ )а бити предоминантан, а сви чланови суда непокретни (ЈиагаоуИЛе). 1 ) У Фраицуско} , право решавања сукоба припадало је под свима монархијским режимима шефу државе Сматрало се да он, као највиши представник извршне власти, једини може ]>асправљати конфликте између двеју граиа те власти. 2 ) Ми мислимо да је овакав систем погрешан. Шеф државе истина је, у уставним зем љама, највиши представник извршне власти; али од двеју извршних власти он упражњава само једну, административну, и то преко одговорних министара, док судску власт не врши, I;е 11 је делегира независним судовима. Дати шефу државе право решавања сукоба, било би противно другој половини тога правила: решавати сукобе то значи одређивати у конкретним случајнма грапице судске надлежности, а то опет није ништа друго до вршење једног посла из судских атрибуцнја. Шеф државе нс би могао расправдвати сукобе ни сам, јер је неприкосновен и неодговоран; ни преко министара, је]) би у овоме случају сукобе фактички решавала административна власт, министри, систем који се не може одобрити из наиред наведених разлога. 3 ) Закоп од 24. Маја

О „Организација суда за сукобе има ведику важносг; она обеибеђава иравду или 0МЈ)ућава самовољу Немачки законоднвац оставио је, према нахођељу локалних ваконидавстава, суђење сукоСа или Суду Цареоине или нарочитом суду за сукобе. Али, у овоа ноеледљем случају нарламенат није хтео остакити законима иојединих држава сас.тав овога суда потнуио на вољу. Он је миглио да је било нотребно у онштем интересу, у внтересу јавнога цоретка осигурати, једним законол за сву Царевш у, непристраеност овога суда; и, бојећи се утицаја администрације, по^тавио је правила и пропиеао гарантије које ^е штитити независност судова и слободно изрицаље правде." ГЈп1)аг1е, ор. сН. I. БХ1Х. 2) ,,Но1ито су судска и административна власт само две оделите гране извршне в асти, то владалан, као шеФ ове власти, треба да расправља сукобе који могу искрснути иамгђу њих. Кад би судска власт, састављена из независних и неодговорних члавова, решавала ова питања, она би могла у своје руке узети и атрибуције административне власти, и не би било начина да се стане на нут систематском мешиљу судова у послове администрације. Ничега сличног немамо се бојати од етране иавршне вл сти, пошго владалац доноси своја решења под одговсрношку министара и под контролои иарламента". Гоисаг4, РгеС18 (1е <1гоМ риђНс е1 аЛпнш^гаШ', р 29 1 . е! 295. 3) Иод Нанолеоном I. било је иримера да су царски лекрети, под изговором да реше сукоб, преносили и кривичне и грађанске спорове с једнога СЈДа на други, нишгећи често и сам аринциа сле извршне одлуке {1е рппсјре