Бранич

СТР. ђ&Ј

БРАННЧ

БРОЈ 16.

Једно је од најспорнијих питања, који предмети припадају контрабанди. Изјаве појединих држава нису о томе сагласне. И ако се поједини предмети поброје, то се појединим додатдима отежава тачност. У декларацији, кбју је Шпанија у садањем рату издала, каже се у додатку: „да се сви предмети који служе ратовању сматрају као контрабанда", а кад се то буквално узме, онда припада њојзи све. Фактички су само извесни предмети без сумње и у сваком случају контрабанда, а на име они, који по својој природи и по правилу, и то у непромењеном стању, служе за ратну употребу, као оружије, мунидија и т. д. Све преко тога подлежи већ сумњи и спору. То се нарочито тиче ге§ апстрШз П8И8 — као што их Гроцијус назива — ствари, којо се могу употребити и у рату и у мирно доба. Изузимајући неколико предмета, који су обичајним правом усвојени, а који се у шпањолском списку скоро сви наводе, остатак припада спору, који већ дуго времена постоји. Док на европском континенту постоји тежња, да се они предмети искључе као контрабанда, придржава се енглеска и америчка јуриепруденција " нротивног гледишта и она тврди, да су и ге§ апе1рШ8 Н8и8 контрабанда, ако се у појединим случајима за ратне смерове употребљују. Сада се ствар изводи тако, да ратујуће странке у појединим ратовима, а према околностима, одреде предмете, које ће они као контрабанду сматрати. Сада важеКе међународно араво дозвољава ову „акцидетелиу" или „релативну" коитрабанду. Ово одговара основној замисли, да се иотномагање ратовања спрсчи довозом робе. По томе начелу Енглеска је још 1854. као и касније више пута изјавила, да угаљ према околностима може сматрати за контрабанду. Ово је нарочито онда случај, кад је угаљ намењен за какву Флоту или за какво војничко пристаниште. На против Русија је на ЕонгоконФеренцији 1884. протоколарно изјавила, да интерпретацију, по којој се угаљ сматра за ратну контрабанду, не признаје. Животне иамирнице сматра енглеска и америчка теорија само изузетно као контрабанду. На континенту отишло се у овоме погледу још даље, док на један мах напредак који је у овом погледу учињен, није доведен у питање тиме, што је Француска у своме рату са Хином 1885. изјавила, да и амринам сматра за контрабанду. Овоме се осудно иротивила Енглеска, изјављујући да ову ®ранцуску теорију апсолутно не признаје. Разна гледшнта, и тешкоћа да се одреди појам релативне контрабанде, далп су новода, те се као неки вид компромиса дозволила, место одузимања, проста преднродаја. То није истина ира-