Бранич

стр . 566.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 16.

Касапиони Суд у општој својој содници од 16. Декембра 1895. Бр. 12.505. није уважио противразлоге Апелационог Суда, него је оснажио примедбе свога одељења. Према овим примедбама ошпте седнице, Апелациони Суд пресудом својом од 28. Декембра 1895. Бр. 4498. одбио је тужилачку страну од траженог интереса до 26. Јуна 1890. као застарелог. 1 ) Саопштио Ст. Максимовић.

XXVI. Измб^у оца и синова нема задруге. (Одлука оиште седнице Ласацгсоног Суда). Васшшје имао је шест синова, од којих двојица, Јелесије и Танасије, почну отуђивати покретно имање без његовог одобрења не слушајући га и не поштујући, и на овај начин ограничаваху га у располагању имања, зашто буде принуђен да судским путем тражи, да синови Јелссије и Танасије изађу са његовог имања. Тужени синови одговоре, да су наводи њиховог оца неистинити и да су они одавно пунолетни, као и да децу већ имају пунолетну, да су они заједнички са оцем прибавили целокупно имање и да према томе они не могу излазити са заједничког имања. Чачански првостепени суд пресудом својом од 9. Децембра 1893. Бр. 23.736. одбије тужиоца од тражења, вашав, да су тужени са тужиоцем залругари и да њима као таквима по §. 522. грађ. зак. припада раван део имања задружног. Да тужилац нема ирава на тражење и кад не би било задружног односа, ни по том основу, што није доказао, да је он са.м и без иомоИи тужених имање стекао, а примени §§. 121., 211. и 214. грађ. зак. не може бити места, јер се ови зак. прописи односе на малолетну децу. Апелациони Суд преиначи првостепену пресуду и нресуди, да тужени изађу из куће и имања тужиочевог, но да имају право својине само на део једнога имања, ко.је је прибављено после

1) Са обвирои на одлуку ошите седнице Касационог Суда од 15. Октобра 1893. Бр. 0451. (Ст. Максимовића „Нова Збирка" кљ. II. стр. 12/У.) пр кса је у овом случају константна, Уре,\н.