Бранич

БРОЈ 16. Б Р А Н И Ч СТР. 569.

Судске иобуде: из рецепиеа нод Бр. 15.015. види ее, да је Д. МТ, члан тужене Фирме, иримио 2. Октобра 1896. наредбу овог с.уда од 26. Септембра 1896. Бр. 14.463., којом је позван, да у року од десет дана од првјема исте положи суду још 4'50 дин. таксе за своје тражење, да се осудно решење задржи од извршења. Како је Д. М. горњом наредбом тражену таксу положио тек 15. Октобра 1896., дакле иосле рока, који му је том наредбом оставл>ен, то се према чл. ' 1. закона о таксама од 10. Јуна 1884. има сматрати, да акт Д. М., којим је тражио, да се осудно решење овог суда Бр. 9734. задржи од извршења и не постоји, па према томе решење овог суда има се за извршно огласити. На основу изложенога и §§. 303. и 307. грађ. судс. пост. и за«. о таксама суд је решио, да се њсгово осудно решење Бр. 9734. огласи за извршио, кад извршним постане ово решење. По жалби тужене стране Касациони Суд у своме III. одељењу примедбама од 20. Маја 1898. Бр. 4550. поништпо је ово решење судско нашавпш, да исто не одговара закону: „Кад ко по каквом предмету не положи таксу у остављеном року, последнца је, да суд неће по својој иницијативи ништа даље радити. Али неиспуњавање такве једне Формалности не може се односити на губитак права, већ ако страна, која таксу није на време положила, исту доцније ноложи, суд је дужан по томе лредмету да продужи свој рад, а у овом случају тим нре, што суд колегијално није донео никакву одлуку после иротеклог рока, а нре положене таксе о томе: да тражење тужене стране, да се задржи осудно решење од извршења и не постоји и да се акта у архиву оставе". Ф. С. II. ПРИЛОЗИ ЗА СУЂЕЊЕ У СРБИЈИ ПРЕ ПИСАНИХ ЗАКОНА I.*) Благородна господо кнезови Магистрата нахнје ћуиријске За девоику Петриу кћер Илие Труића, коа е као што нам шпиете, сама пошла за Пауна Бељковића, братучета Стоана Лазарова, кои е узео стариу состру Петрину, и то смо разумели

*) Саопштио г. Милорад Ст. Драгутиновић, писар лесковачког првост. суда