Бранич

БРОЈ 16.

В Р А Н И Ч

стр. 573.

Поклон тан сдедовао е о црошастој белои неделји, но коиои не прође ни две неделе дана, кад исти Станко Стоиановић исту градину од свои посторака ноиште натраг да узме, но ови не уступе му то говорећи, ти си нам ју едном поклонио пак да је сада натраг узимаш — недамо. По овому браћа Радован и Радивоп изиђу и иак у чисти вторник поклонену им градину требити. захватаиући по нзшто и от околи прилежеће к истои градинн землје ; кое кад им отчу види (та му е градина по ниже куће у едном равни била) повикне и на едног и на другог, да се трсбитнеја градине, до сутра прођу, а сутра дан кад дође, да ће он с кметовима на оно мјесто изићи, да им исто по правици поделе; а они те речи отчуја својег непослушају, већ и даље све еднако требити непрестану. Вндећи такову упорност и непослушание пасторака својих, Станко Стоиановић уиђе у кућу, узме дугу иушку и изиђе напоље у намјеренију гађати једног од њи двоице; уразумевши пак намјереније његово — жена му његова иовикае на млађег им сина: недаи, Милоико! хоће отац да ти браћу погуби. Еои Милоико и замоли се код оца, да пупгку остави, и оваи ју остави. Оставивши пак пушку и по други пут он, Станко, повикне на требежнике — пасторке свое, да се требленија оног до сутра окану, као што им је и прво говорио, но они и онет непослушају га кои кад то види, узме едну рогулју, и ускори к нима у градину, куда пак кад присне, повиче на првога Радована, да се требленија ирође, а оваи нехотевпш, преговарати се почне с њиме; онаи пак, разјаривши се, устреми се на истог Радована, да га рогуљом убоде. Причем и поввкне Радивое на Радована, да се брани и секиром устремлјуљући се рогуљу отбие. Осуећени дакле у намјерениу своем, честономенути Станко Стоановић отчу им, рогулју наопачке обрне, и држалјом от исте дванут Радована удари по руци, кои Радован и почне јаукати, а отчу му се патраг измицати, и у томе натрашке измицаниу некако санлете се у трнју, и падне, а впие иута оиоменути Радован, желсћи повратити она два примлјена од њега ударца, дотрчи и отчуа своег Станка Стоаиовића вии а слепог ока у главу ушимице сјекиром удари, кои ударац, около заранка причинјени, и пресели му дух нјегов у вечност, около петала исте ноћи. Потом кметови из села Воиске увате и одведу истог убицу Радована Милосавлјевпћа, у магистрат Свилаеначки, кои га овамо у еуд народни отправи, гди се и сада у окову ставлјен у апсу находи. Овди примјетити неизоставлјамо, и речи Милована рођенога сина ноч. Станка Стоановића, кои намјеовди у суду народнием