Бранич

стр. 606.

б р а н и ч

број 17.

њење поверилачких права он би се евакако морао изрично изјаснити, кад би га уошпте овде усвојио. 2°. На другом месту г. Д. се позива против мога мишљења на одредбу §. 128. зак. стеч., у којој се говори о оном имању, које је дужник имао још у време стечаја, али је тада било прикривено. Из тога, што се то имање, макада се оно после свршеног стечаја пронашло, има, искључно у корист неизмирених у стечају поверилаца, узаптити, продати и добивени новац онако исто накнадно поделити, као да је имање у време стечаја било ушло у масу, — г. Д. изводи доказ да стечај још траје и после судског решења из §. 127. После онога што сам напред изложио овде могу бити са свим кратак. Овај законски пропис предвића један случај, када је завршени стечај био непотпуно изведен. И у том случају сматра свршени стечај као потпуно закључен, али га само сада накпадно допуњује извршењем једне једине стечајне операције, која се ограничава само на једном специјалном добру, остављајући својим дејством сасвим недодирнута остала добра, која би дужник можда у то време имао. Та ограниченост дејства те сгечајне операције јасан је доказ, да се накнадна подела врши, не на основу гоме што стечај и тада постоји, него једино зато, што у стечају неизмиреии повериоци имају неку врсту заједничког законског задожног права на пронађеном имању; јер им то право припада на цедом имању, које дужник има у тренутку огварања стечаја или које прибави за време док стечај траје. Иначе^ под ову деобу дошла би и добра, која је дужник стекао после свршетка стечаја. То, међу тим, наш законодавац, не допушта, него §. 129. зак. стеч. сваком неизмиреном новерџоцу, чија је гражбина у стечају пречишћена (ликвидирана), даје мимо других поверилаца, само праио да из тих ново стечених добара тражи одмах наплату своје тражбине („има право с места наплату захтевати"), јер му пречишћену тражбину изједначује са формадном судском извршном пресудом. 3. Г. Добривојевић погрешно упоређује свршетак стечаја исцрплењем стечајне масе са свршетком услед принудног поравчања. Та два начина окончења стечаја, по натгем закону, као и по свима страним законима, имају, у погледу престајања стечаја, са свим једнако дејство, т. ј. у оба случаја стечај у целини престаје. И одиста