Бранич

број 17.

бран8ч

стр. 611.

гледу тога имања, нови иовериоци немају никаква већа ирава од оних што ирииадају повериоцима у опште: Стари повериоци пак, као што сам већ раније напоменуо, имају само „право с места наплагу захтевати". У случају другог стечаја њихова је тражбина равноправна са тражбином нових поверилаца. Речи: „свршено стециште" и ,.дигнуто стециште" имају сасвим један исти значај. Спасоје Радојичић Је ли за застарење кривичног оптужења довољно да протече само законом одређено време од извршења кажњивог дела или треба то застарење везати још и за друге услове? 1 ) I. МИШЉЕЊЕ ПРОФ. ДРА А. Ф. БЕРНЕРА. За застарелост оптужења могу се навести многи поједини узроци, али ни један од њих не одговара за све случаје, и зато се сваки од њих може оспоравати. Али сви они једно доказују, а то је, да држава после изкесног времена по учињеном кажњивом делу иема више потребе да оптужује и казни, ради одржања правног поретка. Тиме се само објасњује посганак казнено-правне застарелости. Овај општи основ, кога и искуство у саташњости потврђу! , довољан је да оправда застарелост оптул«ења. Јер држава не треба никада да казни, где не постоји кривица, али смер и граница њене казнене радње постоји у одржању правног поретка. Она гони само она дела, чије је кажњење у опште потребно за одржање правног реда, а она не казни ни та дела, кад је правном поретку више поможепо одустајањем од гоњења и кажњења Под ово гледиште спада не само помиловање са сродним установама, него и наша засгерелост. !) О појединим предметима, који су на дневном реду Немачког правничког збора (види ,,Бранич" <5р. 15. стр. 544.) донеле су добро редиговане „Веи(;8сће Јиг. мишљеља разних правничких научника и нризнатих ауторитета. Неки су од тих предмета од ширег, општег значаја, а међу њима и горња тема, зато је саопштавамо и топло нрепоручујемо нашим читаоцима. Уредн.