Бранич

стр. 636.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 18.

Ако се на ова четири иачина губи или тече неко право, неће никако доћи до поремећења јавнога мира, до свађе, до преваре, до отмице, до битке, до међусобног крвопролића — између два лида, односно између првога и другога лица. На сваки други начин тај је сукоб неминован. На против треће лице, по правилу, не долази у непосредан додир са првим лицем, те му и законодавац много повлађује, а повлађујући њему, он тиме повлађује општој ствари, општем миру, општем промету, општим економским интересима. Српски законодавац реч ,.треАе лицч " замењује са речју: цДруго лице ", а реч „ друго " овде није број већ ■заменица (лична, трећег лица непознатог — неодређепог), која је истозначећа са речју п ичо " коју браћа Хрвати тако радо употребљују, а чији значај може свако видети у „Рјечнику" Вука Ст. Караџића (Други, г4, гб. Ињи, њ4, ње. Ино. Прочи, ча, че. 147. П; 241. I; 240. Ш; 634. I). Зар друго лице, лице друго на реду — не може стећи неку ствар, неко нраво нростом досјелошћу, без двобоја — упитаће ко год? Исправно је кад кажемо: да не можз никако. За што? За то, што му закоподавац захтева: I. законити оспов , наслов, Ши1и8, а да би тај захтев што јаче истакао, он одмах у срп. §. 927, аустр-хрв. §. 1462, вели, да због недостатка законитога основа држадац не може никада стећи у својину оно , што му је дато као: о п тава , залога, иослуга, уживање. Тај недостатак преноси се и на законите наследнике држаоца. —• На против трећем лицу признаје се, да оно може путем досјелости (пвисарш) стећи ове ствари. а да му образ не поцрвени (ђоиа ббеа). — II. Илитење: 1)опа Ме« — тражи се другоме поседнику, власнику једне ствари, па да може бити у праву јачи од свакога другога, па и од пређашњега власника, и да ју може посвојити и пред судом са правом и образом као своју одржати, одбранити. — Ш. Истипитост , т. ј. стечење некога ирава да није извршено ни силом, ни преваром, ни лукавством (измолбом). ^ес VI, пес с1аш, пес ргаесапо). Узмите сада на око једну сгвар, коју је прво лице .дало другом лицу било као оставу (депозит), било као залогу (ручну или антихрезу) бидо на послугу, било на